Svaki pljusak poplavi po dvadeset ulica

Za odvođenje atmosferskih voda, koje ugrožavaju nekoliko hiljada Subotičana, sve gradske i komunalne službe sebe smatraju nenadležnima

Poslednje tri decenije gradska uprava nije razmišljala o regulaciji atmosferskih padavina, ali dugo zanemarivan problem nedavno je „izronio" pred subotičkim odbornicima. Predsednik Skupštine grada Jene Maglai, koji je i inicirao raspravu, kaže da su građani po ovom pitanju prepušteni sami sebi, a radi se o problemu koji ugrožava hiljade Subotičana.

- Mi nemamo nikakvu strategiju za gazdovanje atmosferskim vodama niti znamo ko bi za to trebalo da bude nadležan. To je neodrživa situacija, jer kad god padne neka obilnija kiša u barem 20 ulica dolazi do poplava. Ugroženi građani nemaju kome da se obrate, jer sve gradske i komunalne službe tvrde da to nije u njihovoj nadležnosti. I tako imamo paradoksalnu situaciju da je danas stanje po pitanju kišnice gore nego u 19. veku, kada je Suboticu presecalo nekoliko kanala koji su sakupljali i dovodili atmosfersku vodu - kaže Maglai za „Politiku".

Osim gradskom upravom, naš sagovornik je nezadovoljan i ponašanjem JP „Vode Vojvodine". Prema nezvaničnim informacijama kojima raspolažu u gradskoj upravi, pomenuto javno preduzeće sa područja Subotice ubira između 60 i 80 miliona dinara godišnje, a Maglai kaže da se ne zna da li se i koliko od tog novca troši za potrebe na teritoriji grada. Takođe, „Vode Vojvodine" nikada nisu ni pokušale da reše problem atmosferskih voda, i zato je Maglai najavio mogućnost da se od njih zatraži informacija o tome koje projekte su realizovali na području Subotice.

Da ovaj problem dospe do gradske skupštine, zaslužni su stanovnici MZ „Gat", koji su tražili sastanak sa gradskim službama kako bi nakon čitave decenije pisanja molbi i peticija konačno bilo učinjeno nešto da se preduprede poplave u njihovim domovima.

- Naša mesna zajednica je u dolini, to je stari deo grada sa dotrajalom kanalizacijom koja ne može da primi veliku količinu vode. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su stare otvorene kanale koji su se protezali duž ulica građani zatrpali da bi povećali svoje parcele. Na to niko nije reagovao - priča za naš list Boro Karadža, predsednik Saveta MZ „Gat".

On kaže da kada se kuće poplave izađu ekipe vatrogasaca, vodovoda ili čistoće da u toj kriznoj situaciji pomognu ljudima, ali to još uvek ne rešava glavni problem, odvođenje voda.

- Zbog toga stalno govorim da ovo nije problem mesne zajednice, već problem grada - ističe Karadža.

Međutim, grad za sada za rešavanje ovog problema ništa ne čini. Maglai kaže da je od inspekcije tražio informaciju da li postoji evidencija o kažnjavanju onih koji zatrpavaju otvorene kanale za odvođenje kiše, ali se ispostavilo da je to zaludan posao. Inspekcija smatra da to i nije u njenoj nadležnosti, a, sa druge strane, zatrpavanje tih kanala je toliko masovno da se gotovo više i ne zna kuda su prolazili.