• Pregleda: 5375

SUgrađani: Tibor Cindrić - "Kada počnu da sviraju, zatvaram oči i pevam dok treba!"

Preko tri decenije njegov glas odzvanja Suboticom, on je roker u duši, školovao se za jedno zanimanje a život ga je odveo u drugu priču. I dan danas, posle toliko godina, "praši" istom energijom i istim ritmom, ne posustajući i ne odstupajući ni za milimetar! Godinama u inat. Ove godine će u penziju, ali nada se da će i dalje raditi posao u kojem uživa. Naš SUgrađanin - Tibor Cindrić.
SUgrađani: Tibor Cindrić - "Kada počnu da sviraju, zatvaram oči i pevam dok treba!"
Uz njega su odrastale generacije. Rukometaši i rukometašice, odbojkaši i odbojkašice, košarkaši i košarkašice, rvači, bokseri, dizači tegova, džudisti, karatisti...  I za pune 34 godine, koliko radi u subotičkoj Hali sportova, ni sa kim se nije posvađao, sa svima je dobar, svima se osmehne, razmeni lepu reč u prolazu, pita za zdravlje... Boju njegovog glasa prepoznaju svi koji prate utakmice, a ako se (doduše, retko) desi da neku utakmicu ne može da komentariše, deca koja sakupljaju lopte pitaju ga: “Čika Tibika, pa di ste vi juče?!”. “I ta deca odrastu i dovode svoju decu i oni postanu sportisti i nema lepšeg od toga!” – reći će “čika Tibika” – Tibor Cindrić, koordinator i poslovođa, upravnik Hale sportova, oficijelni spiker na utakmicama, u slobodno vreme – pevač i tekstopisac grupe “Faust”. 

Poslušavši oca – trgovca, koji mu je savetovao da izuči neki zanat, završava tadašnji MESŠC i dobija zvanje električara. Punih deset godina radi kod privatnika, da bi ponudu za novi posao dočekao u – bolnici.

- Sećam se, imao sam upalu mozga, meningitis, i tri meseca bio u bolnici. Tamo je došao otac našeg tadašnjeg gitariste Joške Sekereša, koji je u Hali radio kao majstor. Kaže, traže elektroinstalatera za održavanje. U bolnici sam napisao molbu i čim su me pustili, počinjem da radim. Bilo je to ‘86. godine, a ove idem u penziju! - priseća se Tibor - Jako volim ovaj posao, biće mi teško, ali možda i ne toliko ako me budu pozivali klubovi da komentarišem utakmice, a mnogi su već najavili... Pod mojom ingerencijom je stonoteniska hala, hotelski deo - prenoćište i Hala sportova i više od 30 klubova. Kao upravnik, koordiniram timom od desetak ljudi, brinemo o čistoći, usklađujem treninge i utakmice, sve što se dešava na malom i velikom terenu, vodim računa o tome da se ne poklope termini... Osim toga, skoro za sve klubove radim i kao spiker.

I SUDIJU JE MAJKA RODILA - “Mi komentatori ne smemo da budemo pristrasni, ne smeš da navijaš za domaću, a nećeš valjda za ekipu sa strane! Jednom sam vodio košarkašku utakmicu u super-ligi. Ne sećam se protiv koga smo igrali, bila je neka dobra ekipa. Bili smo egal, a sudija sve vreme, kad naš pipne nekoga, kaže - lična! Ja ne smem ništa da kažem, samo komentarišem ko je postigao koš, ko je dobio ličnu... Skoro kraj utamice, taman povedemo sa dva koša, i onda opet naš nekog pipne, sudija - lična! Ovi nas satiru, a sudija ništa! I ja preko razglasa - nisam rekao da to nije u redu, već da je i sudije majka rodila! I sudija odmah tajm-aut, prekid utakmice! Puna hala, delegat pored mene, kaže mi da sam zvanično lice, da ne smem da pričam šta ja hoću, i ako još jednom tako nešto kažem, moraće me odsraniti sa utakmice! Izašlo je tada iz mene tri razreda osnovne škole i ja sudiju posle pitam u četiri oka – dobro, tebe nije majka rodila...”. 

A u “spikerske vode” uveo ga je poznati radijski novinar Rudolf Ruzman kojeg je na mestu komentatora utakmica, Cindrić i zvanično – nasledio.

- Rudika je bio spiker, a ja sam puštao muziku. Međutim, desilo se da je u isto vreme primio dva posla... Završeno je prvo poluvreme ženske košarkaške utakmice, sledi pauza od 15 minuta, i treba da počne drugo poluvreme, a Rudike nema! Otišao na vaterpolo! Ko će sad? Kažu mi, ti si tu pored, hajde ti! I to se desilo nekoliko puta pa su mu rekli - prihvati ili ovaj ili onaj posao, ne može da pola utakmice vodiš ti, a drugu polovinu Tibika! I tako sam postao spiker, prethodno mnogo naučivši od njega. Godinama sam skoro na svakoj utakmici – radim kao spiker i puštam muziku. I kada odem na neku svirku i ne radim pa dođe neko umesto mene, ljudi mi kažu da su navikli na moj glas. Recimo, radio sam jedan svetski turnir u ženskoj odbojci i posle utakmice prišli su neki Holanđani - muškarac i žena, novinari holandske televizije. Kažu – gospodine, vas je tako divno slušati, ne razumem šta pričate, ali imate tako lep glas! Nema lepšeg nego to doživeti od nepoznatih ljudi! A lepo je i od ovih koje poznaješ i svaki dan srećeš na ulici...

Taj specifičan, dubok, pomalo hrapav, a ipak topao glas, znaju i prepoznaju i svi koji su slušali i slušaju grupu “Faust”, koja ove godine slavi 30 godina postojanja. Nakon nedavno izdatog albuma “Boje i note” (na srpskom jeziku), do maja bi trebalo da izađe i novi, na mađarskom. A “Faustu” je prethodila grupa “Bolid”, sa kojom je nastupao i na čuvenoj Zaječarskoj gitarijadi, ušao u finale, da bi od ’91. do ’96. “Faust” svirao u revijalnom delu.

- U nekom momentu sa bivšim članovima “Bolida” Draganom Mijatovićem i Rudolfom Vojnićem, sreo sam se na ulici. Kažu da rade autorsku muziku, traže pevača. Imaju oni neke kompozicije, imam ja, i nađemo se mi u martu 1990. godine, u Domu vojske, gde smo dobili jednu divnu prostoriju i tamo smo vežbali - Dragan je bio solo gitarista, Rudika bubnjar, ja sam pevao, ali nismo imali bas gitaristu. Subotica je specifičan grad, muzičari se brzo posvađaju pa neće jedan sa drugim da rade, i tako smo mi našli basistu, ali ne iz Subotice, već iz Sombora – Roberta Siča. Pvo smo videli da li odgovaramo jedan drugome, da li će biti nešto od  te grupe, nismo imali ni ime, a onda smo polako početi praviti svoje pesme. Prošlo je tri meseca, i dalje nemamo ime! Onda nas četvorica ubacujemo u šešir pet-šest imena, ostaju dva - “Fist” (pesnica) i “Faust” iz čuvenog Geteovog dela. I jednoglasno odlučimo da budemo “Faust”. Od tada do danas izmenjalo se više od 30 ljudi u grupi, a jedini član koji je ostao iz originalne postave sam – ja.

BOJE I NOTE - "A život, naše dane jede, točak vremena se brzo okreće, hiljadu nota, stotinu boja, ništa više nije kao pre... nešto ludo, nešto čudno, nešto se dešava... večiti rokeri, u dušama iskreni, za nama ostaju, samo pesme, samo boje i neke note..."

I dan danas, posle toliko godina, "praši" istom energijom i istim ritmom, ne posustajući i ne odstupajući ni za milimetar! Godinama u inat.

- Ne znam odakle mi ta energija! Ja to volim! Sigurno oslabim dve-tri kile na nastupu, skroz sam mokar, sa mene curi... Kada završim nastup, moram da promenim pantalone, majicu i jednu i drugu, skroz sam mokar! Uživim se pa da nema nikoga! Ja tako i na probi. Ali dok ne uhvatim mikrofon, imam tremu! Kad uhvatim mikrofon, da ima 50.000 ili jedan čovek, ja isto pevam! Kada počnu da sviraju, zatvaram oči i pevam dok treba...

TE DOBRE STARE - PLOČE - “Poslednje četiri godine ponovo slušam ploče. Pre vojske imao sam više od 4.000 ploča, sada imam 200 – “Omegu”, “Škorpio”, “Bergendi”, “Parni valjak”, “Riblju čorbu”, od stranih “Deep purple”, “Whitesnake”, “Bad company”... Odem kući, u sobu sa pločama i gramofonom. To je broj jedan. Ne znam nikad šta ću staviti! Otvorim gramofon, stavim ploču i onda: kuvam, perem, šetam po kući... i muzika se čuje. Iako imam dobar razglas, nikada ne smetam komšijama (kao neki), a mogao bih da odvrnem da čitava ulica sluša! Ne, to je moja intimna stvar...”.

Dokaz da se prvo “Bolid” pa “Faust”, i neke druge grupe i bendovi u kojima je bio, nisu desili slučajno, jeste njegovo bavljenje muzikom od malih nogu, zaljubljenost u jači zvuk, u gitaru, u žurke i plesove koji su se u neka lepa davna vremena organizovali po mesnim zajednicama u Subotici.

- Već u srednjoj školi počeo sam da pevam uz akustičnu gitaru. To je svako pokušavao u to vreme. Ili si bio sportista ili muzičar ili pesnik! U mom razredu bilo je 90 posto sportista i deset posto muzičara. Imali smo akustične gitare i svirali, ni ne misleći da će se neki od nas time baviti celoga života! Završio sam srednju, otišao u vojsku i u vojci nastupao sa vojnim orkestrom. Ali u početku nisam pevao rok muziku, već šlagere: Duško Lokin, Kićo Slabinac, Zdravko Čolić... To je bio moj početak. Kada sam vratio iz vojske, išao sam kod čika Kovača (tata Kornelija Kovača) u “Mladost”. Tamo su postojale dve grupe, i Čika (tako smo ga mi zvali!) namestio je tako da se takmičimo. Prvi orkestar svirao je “Smak” i “Bijelo dugme”, a u drugom sam ja pevao, u početku šlagere, posle mađarski pop-rok. Ono čega se rado sećam posle toga je da smo išli po mesnim zajednicama i nastupali. Toga sada nema. Svaka mesna zajednica imala je grupu koja je tamo nastupala vikendom ili je gostovala u nekoj drugoj mesnoj zajednici. Tako smo išli ukrug i družili se. Nije bilo zavisti, nije se postavljalo pitanje ko je ko, šta je šta... Nije bilo važno da li si Srpkinja, Mađarica, Hrvatica, nije se pitalo ni u podsvesti! Samo smo znali - ti si Tibika, ona je Marija, i išli jedni kod drugih na rođendane, imendane, Božić i novu godinu. Bila su to lepa vremena...

Lepa vremena bila su i njegovi odlasci u inostranstvo, u Englesku i Francusku, gde je leti, na muzičkim festivalima, trošio novac zarađen u tadašnjoj Jugoslaviji. Roditelji modernog duha i naklonjeni sinu, nisu uzimali ni dinara, pa je celu ušteđevinu “spiskao” – na muziku!

- Prvi put sam u Englesku otišao 1980. godine, i tako naredne tri! Živeo sam u Londonu, obilazio rok festivale i sve živo što je bilo u vezi sa rok muzikom! Drugi put sam vodio i ženu, bio je to naš “hanimun” (honeymoon), kada smo prvo otišli u London pa u Pariz.

Iako je već godinama razveden, ženu koja mu je rodila dvoje dece, i dalje poštuje i, kako naglašava, u dobrim su odnosima. Plod nekadašnje ljubavi, sin i ćerka, danas su odrasli ljudi, a šestogodišnji unuk David dedin je ponos. I više od toga.
Izvor: Subotica.com

povezane teme

21
mareee Odgovori
Sve najbolje velikom gospodinu i odlicnom coveku.
Pozdrav komsija!
ffilozoff
suboticanin !!!
SuperTom Odgovori
Ovo je prica i tekst. Svaka cast Coveku.
Drugarica Odgovori
Tibika je veliki drug i kralj kako u muzici tako i u poslu. Nikada nisam cula jednu lošu reč za njega. Faust stvarno treba čuti uživo. To uvek bude odlična svirka.
Lučkoš kaposta Odgovori
Sjajan čovek i entuzijasta za rok muziku, nažalost bend mu u poslednje vreme zvuči kao srednjoškolska demo grupica. Sve pohvale za energiju i ljubav prema muzici.
Tibor Cindric Odgovori
hvala lepo, od srca, bas sam se rasplakao,jako mi je drago kada se dobri ljudi sete i napisu nesto i podele iz mog zivota
Borce Stojanov Odgovori
Tibora poznajem dugo godina I mogu da kazem da ovde u Makedoniji on I njegov bend Faust,a isto tako I prvi bend Bolid imaju malu ali odabranu ekipu fanova.Inace,koliko je kvalitetan pevac Tibika dovoljno govori podatak da je pored Mladena Vojicica Tife bio jedini ozbiljni kandidat da nasledi Serdja Blazica Djosera u Atomskom sklonistu.Ziva legenda Vovodjanskog rokenrola
Bata Odgovori
Čestitam na vedrom duhu,rokerskoj duši,bila mi je čast jedno vreme biti tvoj kolega, sretno u penziji
Sanja Odgovori
Tibi je legenda nase sportske hale! Volimo te svim srcem ❤
Robby Odgovori
Tibika legenda
ivica Odgovori
Uvek sam ga poštovao, imao sam čast sarađivati sa njim i to je uvek prošlo tako jednostavno i lako.
mironosice Odgovori
Strašan vokal, veliki prijatelj, subotička legenda, bravo Tibore, samo napred
Tamara Odgovori
Tekst je fantastičan! Da to je čovek velikog srca!
Čika "Mikrofon" veliki pozdrav za vas!
BALABAN Odgovori
Pravi gospodin. Faust je verovatno najbolja grupa koja je ikad postojala na ovim prostorima a da su imali malo vecu potporu medija i televizije sigurno bi i na drzavnom nivou bili priznati. Bio sam na njihovom komcertu jos u njihovim pocetcima i stvarno su kao iron maiden svaka im cast i hvala Tibiki na svemu i svim clanovima benda. Da je vise ovakvih kao Tibika ovaj grad bi bio jos bolje mesto. Hvala jos jednom i veliki pozdrav i sve najbolje i puno zdravlja u penzionim godinama koje dolaze.
BALABAN Odgovori
https://www.youtube.com/watch?v=R8uvfO8ch2Q
Poslusajte ovo...pa oni su bili ispred vremena...90tih godina da su imali takvu produkciju kao recimo tadasnji bendovi sa MTV-a bili bi top bend u svetu. Hvala Tibika
Lubeničar Odgovori
Tibi je legenda, a pre svega dobar čovek. Jedan sam koji je tako reći rastao uz njega. Jedna stvar, nikad ga nisam video a da nije nasmejan. U zdravlju, Tibi Bali.
Lubeničar
Stormwatch Odgovori
Tibor = Kralj, Király, Le Roi, King, König!

Bravo majstore!!!! Da rock&rollujesh josh barem 50 godina!!!
KOSARKAS Odgovori
bravo tibore veliki gospodine! divna si osoba, sjajan domacin hale sportova i najbolji muzicki vokal na jugoslovenskim prostorima! postovanje dobri gospodine!-zoki, kosarkas
MileFonDisco Odgovori
Razmišljam, čovek je roker, tekstopisac, vokal, 30+ godina prati sportiste... da li postoji mogućnost da, kao grad sportova, dobijemo za početak jednu navijačku, lokalpatriotsku pesmu, himnu, u rok fazonu? Da ne budu kao ove nakaradne što puštaju na stadionu. Svojevremeno, pre nekih 10-15 godina, Žika Savin je na radiju napravio neku navijačku pesmu, onako malo u huligansko-narodnjačkom fazonu. To je bilo, onako, u nedostatku boljeg, odlično, ali bez energije, bez adrenalina, sporija varijanta. Verujem da bi Tibor mogao svojim vokalom da napravi dobru pesmu za subotičke sportiste, možda i nekoliko njih sličnom fazonu.
Pips
Mislis nesto kao Pips, chips......
https://www.youtube.com/watch?v=EMublSl2zzo
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.