Šta je subotički?

Mnogo stvari, ali hajde ovoga puta da pričamo o tome da je subotički voziti bicikl, uvek, svugde, u svako godišnje doba. Subotički je znati voziti bicikl, voziti ga, pa makar i povremeno i obavezno imati negde zaturen, u garaži ili podrumu, svoj stari bicikl.

Ali, subotički je i voziti bicikl izdržljivo i uporno uprkos tome što konstantno, više godina unazad gradska urbanistička vlast sveobuhvatno ignoriše činjenicu da Subotičani voze bicikl. U gradu u kojem se većina stanovnika kreće na dva točka, gradskim planerima uspelo je da tu činjenicu previde kada god iscrtavaju nove saobraćajnice, kružne tokove, semafore ili kada planiraju urbani mobilijar.

Tako je u Subotici izgrađeno ukupno oko 20 kilometara biciklističke staze, svaki biciklista zna da se to može preći za sat vožnje, godinama biciklističke staze nisu izgrađene i proširene, pa niti „zakrpljene“ u značajnijem obimu.

Ali, ako je asflatiranje biciklističkih staza tako finansijski zahtevno za grad, mogli bi biciklistima da pruže neke sitne pogodnosti koje bi im značile a Suboticu učinilo lepšom. Mogli bi, recimo da naprave parking za bicikle, ili bar da one neugledne gvozdene trouglove za „parkiranje“ bicikla zamene nekim lepšim i – višim. Da kada zaključavate bicikl ne morate da se saginjete do zemlje, uprljate ruke i natovareni torbama provlačite između gusto poredanih bicikala.

To nije mnogo, zar ne, da napokon urbanisti primete da su subotički biciklisti, kada već nemaju staze, uređena parkirališta,  zavredeli bar lepša i praktičnija mesta za „vezivanje“ bicikla. Možda će napokon neko od urbanista shvatiti da je to sasvim subotički.