Subotičanin Milivoje Davidović očitao svetu lekciju iz ekonomije

Kao mladi istraživač iz oblasti finansija i bankarstva, Milivoje je sredinom 2015. doktorirao na Univerzitetu u Novom Sadu. Pola godine kasnije, na profesionalno usavršavanje odlazi u London, da bi u aprilu 2016. godine dobio nekoliko ponuda za nastavak profesionalnog usavršavanja u Sjedinjenim Američkim Državama.

- Uzmajući u obzir sve okolnosti oko stipendiranja, odlučio sam se za Univerzitet Severni Ilinois u Čikagu. Od januara 2017. prešao sam na doktorske studije iz oblasti ekonometrije, primenjene matematike u oblasti ekonomske analize podataka, kako bih počeo ozbiljnije da se bavim primenom kvantitativnih metoda u ekonomiji. Osim doktorskog programa, završio sam master studije iz oblasti statistike i teorije verovatnoće, sa užom specijalizacijom iz Bajesijanske statistike – kaže za naš sajt Milivoje Davidović, koji sada radi kao predavač na Univerzitetima u Ilinoisu i Indijani.

Interesovanje o uticaju virusa kovid-19 na finansijska tržišta je počelo početkom prošle godine, odmah pošto je „WHO“ objavio međunarodno upozorenje o potencijalnoj pandemiji.

- Iako sam već tada kompletirao doktorsku disertaciju iz oblasti primenjenje ekonometrije, odlučio sam da ponovo napišem treće poglavlje na temu uticaja pandemije na globalna finansijska tržišta. Istovremeno, dolazim do podataka sa berzi, implementiram različite metode procene izloženosti riziku, varijabilnost finansijskih tržišta i procene intratržišne integracije – objašnjava nam Milivoje.  – Tako je nastalo istraživanje „Od pandemije do finansijske „zaraze“: Visoko frekventna metrika rizika i Bajesijanska analiza volativnosti“.

Posle dva kruga recenzije od strane eksperata iz ove oblasti, rad je prihvaćen za objavljivanje krajem decembra, a 1. januara 2021. pojavio se na sajtu naučnog časopisa iz oblasti kvantitativnih medota u finansijama. Nedugo zatim, „WHO“ preuzima od časopisa autorska prava, uvrštava rad u sopstvene onlajn zbirke dokumenata i objavljuje istraživanje kao deo globalne literature o uticaju pandemije.

- Istraživanje analizira uticaj informacija na globalna finansijska tržišta, na tradicionalno tržište akcija, kriptovaluta i robih berzi sirove nafte i zlata u periodu pandemije i vremenu koji joj je prethodio. Studija analizira izloženost riziku, promenljivost, stabilnost i integraciju globalnih finansijskih tržišta u periodu od 01. januara 2019. do 11. marta 2020 i od 12. marta do 30. juna prošle godine kada je pandemija bila u jeku  - objašnjava autor. – Ukratko, došlo je do enormnog povećanja izloženosti riziku. Pandemija je izazvala ekstremnu varijabilnost finansijskih tržišta, naročito kriptovaluta i sirove nafte, ali su efekti znatno duži kod tradicionalnih tržišta akcija. Intervencije države je u značajnoj meri smanjio negativne efekte na percepciju rizika i volatilnost... Najvažnije poruke za akademsku i stručnu javnost su da ovakav tip krize zahteva poseban regulatnorni nadzor, kao i brzu i efikasnu intervenciju države i centralne banke. Takodje, u periodu krize informaciona osetljivost finansijskih tržišta je povećana, pa je neophodno unaprediti mehanizme transparentnosti. Za razliku od drugih kriza, informacija jeste ono što najviše utiče na propadanje banaka, a čim se pojavi pozitivna vest, tržište se odjednom oporavlja.

Iako ima samo 37 godina iza našeg sagovornika je dva doktorata, tri mastera i veliki broj naučnih radova kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu. Uslovi za naučni rad u našoj zemlji i preko okeana se, kako kaže, ne mogu porediti.

- Svako istraživanje je produkt kreacije ideje, napornog rada i sofisticiranog pristupa modeliranju. U tom pogledu, istraživački rad u inostranstvu se ne razlikuje od istraživanja u Srbiji. Ono što bitno razlikuje kvalitet istraživanja u SAD u odnosu na ostatak sveta je kvalitet doktorskih progama na njihovim univerzitetima. Reč je o svojevrsnom ‚‚akademskom treningu“ koji vas primorava da napustite tradicionalne obrasce razmišljanja, te da se upustite u kreativno razmišljanje koje je orjentisano na rešavanje konkretnog istraživačkog problema. Uz to, program vas primorava da usvojite različite pristupe istraživanju, kao i da pronađete modalitete njihove implementacije u realnoj ekonomskoj praksi – predočava Davidović. – U Srbiji se programi akademskih studija i programi istraživanja  bitno razlikuju, što je verovatno posledica nasleđene prakse u periodu pre tranzicije. Vidljiva je intencija povezivanja sa inostranim univerzitetima, medjutim, ulaganja u naučno-istraživački rad su limitirana ekonomskom situacijom, a i akademsko okruženje nije izrazito konkurentno. Nadajmo se da će u narednom periodu doći do bržeg razvoja na području transfera znanja, veština i akademske prakse.