• Pregleda: 6860

Subotica izdvaja oko 100 miliona dinara za ekološke projekte

Subotica se smatra zelenim gradom, što potvrđuje i činjenica, da je lokalna samouprava za poboljšanje životne sredine, u protekle dve godine, izdvojila oko 200 miliona dinara. Da li je ekološki dinar više komunalni, i koliko se transparentno troši, odgovore daju nadležni i eksperti!
Subotica izdvaja oko 100 miliona dinara za ekološke projekte

Najviše novca je izdvojeno za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljakaambrozije, monitoring životne sredine i slično. Prema analizi Završnog računa Grada Subotice za 2014. i 2015. godinu, od strane eksperta Dejana Maksimovića, jedna od zamerki je što u izveštajima nije taksativno navedeno, koliko novca je potrošeno za merenje kvaliteta vazduha i komunalne buke.

Ekološki dinar predstavlja naplatu naknade za unapređenje i zaštitu životne sredinu, takozvane ekološke takse, koju plaćaju građani i firme, a lokalne samouprave taj novac troše za unapređenje životne sredine. U pojedinim lokalnim samoupravama umesto ulaganja u reciklažu ili podizanje zasada, ekološki dinar troše na asfaltiranje ili donacije za komunalna preduzeća. Međutim, sa Suboticom to nije slučaj.

Subotičani su najredovnije platiše naknade o zaštiti i unapređenju životne sredine, u Srbiji. Od prošle godine, ovaj ekološki porez građani Subotice plaćaju pojedinačno, a do tada su plaćali u okviru objedinjenog računa sa komunalnim uslugama. Ekološku taksu ne plaćaju svi isto, jer ona zavisi od kvadrature stana ili kuće, kao i poslovnih prostora. Anketirani Subotičani kažu, da redovno plaćaju ekološku taksu, ali i da ne vide neke rezultate.

“Redovno plaćam naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, samo ne znam na osnovu čega je plaćam. Kvadratura moga stana je ista već godinama, a iznos na računu za ekološku taksu se stalno menja”, kaže Rada iz Subotice.

Jadranka, iz naselja “Prozivka” smatra da ljudi treba da plate ekološku taksu.

“Ekološku taksu redovno je plaćam. Ipak, čini mi se, da ništa za uzvrat ne dobijamo za taj novac. Nisam videla neki ekološki boljitak, barem u mom naselju”, objašnjava Jadranka.

Vlada takođe plaća ovaj “ekološki” porez.

“Iskreno mislim da je ekološka taksa uvedena da se građanima uzmu dodatne poreske pare. Nije mi jasno, za šta se taj novac troši. Ne znam da li je namenski trošen, ili se njime finansira ko zna šta, zaključuje taj Subotičanin.

Žika Reh, sekretar Sekreterijata za životnu sredinu u Gradu Subotica, objašnjava da naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju i građani i preduzeća.

“Naplata iznosi oko 90 odsto i taj novac se sliva u gradsku kasu i troši se kao ekološki dinar. Novac u budžetu Grada ostaje za sektor životne sredine, i ne može da se troši u druge svrhe”, objašnjava Žika Reh.

Ekološki dinar = životna sredina

U 2014. godinu za Program životne sredine, odlukom Grada Subotice planirana sredstva iz budžeta iznosila su 100.200.00 dinara, a za 2015. godinu 103.256.000 dinara. Prema Izveštaju o korišćenju sredstava budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine za 2014. i 2015. godinu, koji nam je dostavio Grad Subotica, možemo da primetimo da se najviše novca izdvaja za upravljanje otpadom, zaštitu prirodnih dobara, uništavanje korovskih biljaka-ambrozije, monitoring životne sredine i slično.

“U izveštaju nije navedeno koliko je utrošeno za Park prirode „Palić“, a koliko za Spomenik prirode „Stabla hrasta lužnjaka na Paliću“ i sufinansiranje letnjih istraživačko-edukativnih kampova i međunarodnog volonterskog radnog kampa na Ludaškom jezeru”, navodi u svojoj analizi Dejan Maksimović i objašnjava, da je prošle godine bilo više namenskih prihoda od naknada, nego što je bilo rashoda u budžetskom fondu, te da stručni tim nije uočio aktivnosti i projekte koji ne pripadaju zaštiti životne sredine.

Dokumenta ukazuju, da prema iznosu tekućih prihoda, budžetski fond Subotice jedan je od najvećih u Srbiji, na 8. mestu od 145 opština i gradova, u 2014. i u 2015. godini.

Žika Reh iz lokalne samouprave objašnjava, da se svaki neutrošeni ekološki dinar prenosi u narednu godinu i troši isključivo za projekte životne sredine.

“Novac koji se prenese ostaje na poziciji životne sredine. Monitoring životne sredine se ugovara od juna do juna, pa deo novca prenosimo u narednu godinu. Prvi kvartal nam je uvek malo u zakašnjenu, zbog procedura nabavki, usvajanja planova i dokumenata. Na primer, dobili smo pet miliona dinara za kupovinu kontejnera za akciju “Očistimo Srbiju”, u međuvremenu republički Fond za zaštitu životne sredine je ukinut i mi svake godine prenosimo taj novac, jer ne smemo nenamenski da ga potrošimo”, kaže Reh.

Dinar: Komunalni ili ekološki?

Snježana Mitrović iz Udruženja „Terras“, kao NVO koja se bavile pitanjima organske poljoprivrede u Srbiji, smatra da bi trebalo transparentnije da se troši ekološki dinar grada. Pre par godina, pomogla je lokalnoj samoupravi da napiše predlog teksta konkursa za projekte civilnog sektora.

Žika Reh / Snježana Mitrović

“Mene je razočaralo, što civilni sektor nije bio zanteresovan da razgovaramo na temu Fonda za zaštitu životne sredine Subotice i predlogu projekata koje bi kandidovali Gradu, prilikom izrade budžeta. Predlagali smo Gradu, da se veća sredstva daju, pa makar se i svake dve godine raspisivao konkurs, jer se onda može normalno raditi. Međutim, nije usvojeno. Za civilni sektor, za malo sredstava traže puno dokumentacije. Trebalo bi da uproste kriterijume za tako male cifre. Grad bi trebalo da koristi rezultate tih projekata u svom radu”, istakla je Snježana Mitrović.

Nataša Đereg iz CEKOR-a izjavila je, da ranijih godina, ekološki dinar se trošio i na zaprašivanje komaraca i slične poslove.

“Trebalo bi da civilni sektor može da prati trošenje ekološkog dinara, učestvuje u donošenju odluka ili kreiranju gradskog budžeta pri raspodeli novca. Biće sigurno promena, zbog Zakona o lokalnim samoupravama i što će ekološka taksa da se pripoji porezu građana, pa mi nećemo imati mogućnost kontrole trošenja novca. Zbog toga, što će sav novac od ekološke takse da se sliva u republički budžet i biće spojen sa porezom na imovinu. Kako će se novac od ekoloških taksi onda trošiti, ostaje nam da vidimo”, rekla je Nataša Đereg iz CEKOR-a.

Žika Reh podseća, da osnovni izvor prihoda Fonda za zaštitu životne sredine Grada Subotice je naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine, od koje se obezbeđuju sredstva u iznosu od 80 do 100 miliona dinara na godišnjem nivou.

“Sredstva se koriste namenski, na osnovu programa koji donosi Skupština grada, uz prethodnu saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine”, istakao je Žika Reh, sekretar Sekreterijata za životnu sredinu i poljoprivredu.

NVO: Može li transparentnije?

Od ekološkog dinara, na poziciji obrazovne aktivnosti, jačanja svesti, informisanja o stanju i kvalitetu životne sredine, prošle godine izdvojeno je 5.200.000 dinara, od kojih tri miliona dinara je predviđeno za projekte civilnog sektora. Odobreno je 25 projekata, a pet projekata je odbijeno, jer nisu ispunili uslove konkursa Grada iz 2015.godine. Međutim, civilni sektor smatra da dobijaju malo novca.

“Mislim da bi puno bolje bilo kada se raspisuju konkursi za nevladine organizacije, da pojedinačni iznosi budu veći, jer realno iznosi 50.000 ili 200.000 dinara kao podrška za projekat su minorni. Ja pratim kako je raspisan konkurs, koji su kriterijumi, kako se procenjuje predlog projekta. Prilikom raspisivanja konkursa trebalo bi još više indikatora, detalja, transparentnosti. Od urađenih projekata, nigde ne mogu da se vide izveštaji organizacija o rezultatima projekta”, kaže Nataša Đereg iz CEKOR-a.

Nataša Đereg / Tamaš Vinko

Tamaš Vinko iz Udruženja “Riparia”, objašnjava da se transparentnost i oglašavanje tih konkursa svake godine poboljšava.

“Zadovoljni smo i sa unapređenjem načina i modela dodele sredstava. Formulari su detaljni, zahtevni što se tiče pisanja projekata, ali istovremeno i pomažu da što konkretnije definišemo ciljeve i aktivnosti planiranih projekata. Tačno je pak, da za mnoge projekte dodeljuju veoma mali iznos sredstava, a time se ugrožava realizacija i kvalitet projekta“, objasnio je Tamaš Vinko, predsednik Udruženja "Riparia".

Izvor: Subotičke novine

povezane teme

13
munkash Odgovori
gradska deponija govori o tome koliko smo ekoloski grad.ne treba puno teksta
Milan024 Odgovori
Sistem:" Leva ruka , desni džep"
wiena Odgovori
Hocemo zeleniji grad,molim vas odrzavajte prozivku spomenik i oko bazena...trenutno najlepsi deo subotice,ali slabo ljudi koji to odrzavaju!!!
komsija Odgovori
to je jedan deo price, a sta je sa delom gde gradjani seku bez veze i vade drvece sa ulica, pa cak i u jednoj od naj lepsih ulica grada a to je ulica bartola kasica bivsa ulica pariske komune, samo prodjite u ulicom i videcete da su drvoredi znacajno proredjeni, a to samo bahatoscu vlasnika kuca kao prave ulaze u dvorista i slicno!
jozo bubnjar Odgovori
haha... ekoloski projekti, isto kao i "master" planovi, obicno pranje para.
imre Odgovori
Dođite u Alekrandrovo i onda ćete stvarno osetiti Subotičku Ekologiju
Ne možemo otvoriti prozore od smrada sa deponije
Pajo Odgovori
Sta je u stvari ta ekologija kod nas?
Titov omladinac Odgovori
Vrhunac licemerja.

Kao da traže da se najure. I kazne.

Prećutkivanje ekološke katastrofe im je jedino dostignuće. O tome govore stanja u FEKALNOM JEZERU 1, FEKALNOM JEZERU 2 i FEKALNOM JEZERU 3.
Adrian Odgovori
moraju i oni od necega da ZIVE
Alen Odgovori
200 miliona dinara???? Koje to stablo sto ste posadili kosta milion dinara?
E moji ekolozi, od sume kod Tresetista nije ostalo ni 20% a ostalo ste posekli iako je podrucje zakonom zasticeno. I drugi parkovi prirode se proredjuju ali ne sece se sve i redom. Sramota. Lopovluk. Cim se predje u Madjarsku odmah se vidi kako se trosi "ekoloski dinar". Vidi se po sumama a kod nas se vidi po vilama pojedinaca.
luka Odgovori
Goranski rasadnik i vetrozastitni pojasevi su vrh ekologije u Subotici.
Ili.......
Alisa u Zemlji čuda Odgovori
Da smo se u Subotici "ubili" od uređenja životne sredine, očigledno je čim se zakorači levo-desno od Gradske kuće i dve fontane. Bilo odvratno zapuštenim Somborskim, Bajskim, Karađorđevim ili, pak, recimo, Majšanskim putem...pardon - bulevarom. Mada je, ako ćemo pravo, dovoljno napraviti uvid u samo stanje dela ulice V. Karadžića, tačnije iza "Maxija". Osim ako se nije "slep" pored rođenih očiju i otupelog njuha imunog na razne miomirise koji vonjaju iz, i oko kontejnera.

Sličan, ne i jedini takav problem je i sa četiri kontejnera na početku ul. M. Vukovića iliti u nivou kružnog toka, u vezi kojeg su me svojevremeno iz Kabineta Maglaija mejlom obavestili i sledeće: " Inspektor za puteve je dana 04.02.2014. godine uputio dopis “Zavodu za urbanizam Grada Subotice” u kojem je tražio da se kontejneri na pomenutoj lokaciji izmeste na drugo mesto. Dana 10.02.2014. godine je dobijen odgovor u kojem stoji da već postoje uslovi za postavljanje PODZEMNIH (naglašeno s moje strane) kontejnera za separaciju otpada, i da realizaciju ovog projekta treba da izvede JP “Direkcija za izgradnju Grada Subotice” - kraj citata.

I sad, di su naši novci(?) što reče onomad jedan subjekt. Biva da ih je maca popapala, jer na uređenje pomenutog, a kamoli izostavljenog, ali ni na zamenu urnisane klupe na bus stajalištu u sred centra Palića nisu iskeširani.

Istraga će uslediti, osim ako neće. Najverovatnije!
forest gamp Odgovori
Hehe.. zelena Subotica se samo zuti ,sad je Ambrozija u punom cvetu.Mogli bi angazovati Risare da to pokose za koje Milionce.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.