Stevanović: Podrška projektima u oblasti kulture i u 2020. godini

Odlukom o budžetu Grada Subotice za 2020. godinu, kroz sve sekretarijate za oblast kulture je opredeljeno nešto više od 1,8 milijardi dinara. Ako znamo da je najveći deo novca, oko 880 miliona dinara, namenjen za nastavak radova na rekostrukciji Narodnog pozorišta, da li su sredstva koja se izdvajaju za oblast kulture dovoljna i za njen razvoj ili samo opstanak?

- Sredstva su u najvećoj meri usaglašena s potrebama i mogućnostima za kontinuirani i usklađeni kulturni razvoj grada, a to znači da su planirana za funkcionisanje lokalnih ustanova kulture, za delatnost udruženja, konkurs, nepredviđene programe i slobodne umetnike, te za programe Fondacije "Danilo Kiš" i Fondacije "Sinagoga". Kao multietnička sredina, vrlo odgovorno smo planirali i sredstva za očuvanje i razvoj kulturnih sadržaja svih nacionalnih zajednica, a samo protekle godine iz gradskog budžeta dodeljeno je više od 24 miliona dinara za takve projekte, što preko sufinansiranja ili finansiranja po konkursu, delatnosti ili nepredviđenih rashoda. Dakle, ustanove kulture nam se obraćaju sa svojim predlozima, a Sekretarijat se trudi da im izađe u susret i pomogne u realizaciji važnih projekata. Grad je takođe izdvojio sredstva za mnogobrojne projekte koji se tiču izdavaštva knjiga, monografija, publikacija i časopisa, zatim muzičkih, filmskih, pozorišnih i plesnih festivala, putovanja i nastupa u zemlji i inostranstvu kulturnih subjekata, a koji predstavljaju naš grad u najlepšem svetlu.

Pomenuli smo da je najviše sredstava u ovoj godini namenjeno za nastavak radova na rekonstrukciji Narodnog pozorišta, koji ulaze u VIII-1 fazu. Da li je to dovoljno novca da se ovaj višegodišnji projekat privede kraju?

- Subotica će u ovoj godini definitivno imati završeno pozorište. Sanacija i adaptacija Narodnog pozorišta za građane Subotice, pa i cele Vojvodine, posebno je značajna, ne samo zbog toga što ćemo imati kulturni prostor dostojan našeg grada, nego i zbog činjenice da je konačno završen projekat koji je zahtevao značajna budžetska sredstva svih nivoa vlasti deceniju unazad. Od 2003. godine do 2016. godine za realizaciju projekta utrošeno je oko 950 miliona dinara, a od 2016. godine, za tri godine dakle, utrošeno je 634 miliona dinara. U 2020. godini opredeljena su sredstava u visini od 880 miliona dinara, a nakon završetka VIII faze, pozorište će moći da se stavi u funkciju i da se nesmetano održavaju prve predstave.

Koji kapitalni projekti će još obeležiti tekuću godinu?

- Ovu godinu će obeležiti nekoliko vrednih projekata. Na radost posetilaca Zoo vrta na Paliću, stvaraju se izradom projektno tehničke dokumentacije uslovi za izgradnju objekta za smeštaj šimpanzi. Očekuje se završetak radova na izgradnji nove čitaonice u Gradskoj biblioteci, za koju je sredstva obezbedila Fondacija "Bethlen Gabor". Višegodišnji IPA projekti Gradskog muzeja o zajedničkom kulturnom nasleđu Subotice i gradova u Mađarskoj, delom finansirani iz republičkog i pokrajinskog budžeta, završiće se ove godine. Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture realizovaće projekat Zaštitnih iskopavanja na teritoriji devet opština, a očekuje se i zvanično otvaranje Mađarskog kulturnog centra na Paliću, čija izgradnja je deo projekta Raznobojna saradnja vrednog 3,7 miliona evra. Na zahtev Bunjevačkog nacionalnog saveta obnoviće se i rodna kuća kompozitora Jovana Pačua, a radove će sufinansirati Pokrajina sa milion dinara. Od izuzetnog je značaja što imamo podršku onim projektima koji zahtevaju zajedničku podršku svih nivoa vlasti. Pokrajinski sekretarijat za kulturu nam je uvek bio dobar partner u svim projektima koji podstiču razvoj kulture uopšte i zato moram da izrazim veliku zahvalnost i zadovoljstvo što, pored budžeta lokalne samouprave, imamo partnera i u Pokrajinskoj vladi, jer brojne kulturne aktivnosti, manifestacije i pozorišna gostovanja zahtevaju i zajednička ulaganja.

Naveli ste da je lokalna samouprava prošle godine finansirala projekte nacionalnih zajednica sa nešto više od 24 miliona dinara. U kojoj meri manifestacije koje odražavaju običaje i kulturu nacionalnih zajednica odražavaju i duh grada i da li nas više razdvajaju nego spajaju, nasuprot gradskim manifestacija koje nas okupljaju kao građane Subotice?

- Ne bih se složila da nas razdvajaju, jer multietičnost otvara vidike, ne sužava ih. Iako neke od manifestacija deluju da imaju određeni nacionalni predznak, u realnosti nije tako, jer ih posećuju svi građani Subotice. Osim toga, Grad podržava i veliki broj manifestacija koje nemaju nacionalni predznak, poput Festivala evropskog filma Palić, Međunarodnog festivala pozorišta za decu, Desire festivala, Summer3p festivala, Etnofesta i niza dugih manifestacija koje promovišu istinske kulturne vrednosti, stoga kulturni sadržaji nacionalnih zajednica nisu jedini koje građani mogu da posete tokom godine. Multietničnost je posebnost koja Suboticu krasi i mislim da tu nema etničke podvojenosti, niti da to preti da ode u nekom pogrešnom pravcu. Naprotiv, sve nas to integriše u zajednicu.

Često se može čuti da mladim umetnicima nedostaje prostor za stvaranje, kao što je slučaj sa likovnim umetnicima koji nemaju atelje. Da li postoji mogućnost da mladi umetnici u budućnosti dobiju adekvatan prostor u kojem će se okupljati i kroz zajednički rad oplemenjivati kulturni život Subotice?

- Takav prostor postoji, unutar već postojećih ustanova kulture i sigurna sam da su njihova vrata mladima širom otvorena. Imamo Fondaciju "Danilo Kiš" za koju ne znam da li im se obraća dovoljan broj mladih, ali znam da su mladi ljudi tamo uvek dobrodošli. Art bioskop "Lifka" je takođe prelep prostor za bilo kakve sadržaje, ne samo za filmske, jer tamo postoji i bina kao prostor za razne kulturne sadržaje i debate. Da li je njihov kapacitet popunjen nekomercijalnim sadržajima? Sigurna sam da nije. Tu je i Kancelarija za mlade, zatim Otvoreni univerzitet, velika dvorana i niz drugih sala u kojima mogu da imaju svoje sadržaje, pa sa sigurnošću mogu da tvrdim da prostor postoji, ali nije iskorišćen i čeka na mlade ljude, umetnike i stvaraoce.

Kakva je situacija sa Kancelarijom za mlade, koja nema svoje prostorije, a koja tokom godine realizuje svega nekoliko projekata? Zar ne bi sadržaji koji podstiču stvaralaštvo i aktivno uključivanje mladih u lokalnu zajednicu trebalo, pre svega, da potiču iz Kancelarije?

- Kancelarija za mlade je Odlukom interne revizije pripala Gradskoj upravi 2018. godine, odnosno pripojena je ovom Sekretarijatu, i slažem se da tu ima prostora da se njen rad značajno unapredi. Naravno, to zahteva određena finansijska sredstva i angažovanje određenog broja mladih ljudi, ali spremni smo da u vrlo bliskoj budućnosti unapredimo rad Kancelarije, kako kroz prostor, tako i kroz sadržaje. Kancelarija je imala prostorije na Autobuskoj stanici, što se pokazalo kao lokacija koja nije zaživela. Postojala je ideja da u Domu vojske dobiju svoj prostor, ali taj prostor još uvek nije stavljen u upotrebu, te kada bude bio, svakako će biti. Ne mogu da kažem da u dosadašnjem periodu nismo bili zadovoljni aktivnostima Kancelarije, ali ima prostora da se njen rad i te kako unapredi, i slažem se da ona mora da bude nosilac projekata koji će okupiti omladinu, maturante, srednjoškolce, za šta je potrebna i dobra saradnja sa obrazovnim ustanovama.

Kakvu saradnju imate sa kulturnim ustanovama i kulturnim radnicima? Zbog čega se najčešće obraćaju Sekretarijatu i šta ističu kao najznačajnije probleme?

- Saradnja se odvija na više nivoa i kroz svakodnevnu komunikaciju sa kulturnim radnicima, a tu pre svega mislim na pružanje pomoći preko zaposlenih u Sekretarijatu koji izrađuju finansijske planove i kojim im pružaju pravne savete. Tu je komunikacija svakodnevna i Sekretarijat za društvene delatnosti je u tom smislu produžena ruka ustanovama kulture. Najčešće nam se obraćaju za finansijsku podršku, što ističu i kao najznačajniji problem, odnosno nedostatak finansija za sve projekte. Grad se trudi da pruži podršku kroz finansiranje ili sufinansiranje mnogobrojnih projekata, što kroz konkurs koji se raspisuje svake godine, što kroz sufinansiranje posebnih projekata i delatnosti određenih subjekata u oblasti kulture, ali nemoguće je u celosti ispuniti sve želje. Naravno, koliko god da izdvojite, uvek će negde nedostajati, jer kultura nije oblast u kojoj su brojke sve što govore. Potrebno je da ojačavamo svest o tome da se neprestanim radom iz koraka u korak, poboljšavaju one okolnosti u oblasti kulture u kojima želimo da delujemo, a ne samo da smo skloni kritici a da ništa od sebe nismo dali da se stanje popravi.

Nakon svega navedenog, kako biste ocenili stanje u kulturi u Subotici?

- Ako pogledamo rad i funkcionisanje ustanova kulture, svakodnevnu komunikaciju sa njima, moja ocena je da je stanje kulture na zadovoljavajućem nivou. Naravno, uvek će biti onih koji nisu zadovoljni, ali analiza stanja u kulturi se ne može definisati terminima "od do", jer ulaganja u kulturu nisu odmah vidljiva i lako merljiva, kao što je to slučaj u nekim drugim oblastima. Ulaganje u kulturu je na duge staze i ne znači samo finansijska sredstva nego i ulaganje u svest, vaspitanje, u duh i kulturu izražavanja. Dakle, u stvari koje se ne mogu iskazati brojkama i nisu vidljive na dnevnom nivou. Osnovna potpora kulturi grada svakako je bogata kulturna baština, materijalna i nematerijalna, kulturna raznolikost, međunarodne kulturne manifestacije i tradicionalne lokalne manifestacije, ali i veliki broj kvalitetnih i afirmisanih stvaralaca. U Subotici aktivno deluje veliki broj muzičkih, likovnih i dramskih udruženja. Kulturno-umetnička društva su po pravilu okrenuta negovanju tradicije, a obzirom na multietničko okruženje, postoje brojna kulturno-umetnička društva koja se pored srpske bave očuvanjem bunjevačke, mađarske, hrvatske, crnogorske, kao i tradicije drugih naroda koji žive na teritoriji našeg grada. Neću biti neskromna ako kažem da smo primer kako jedna lokalna samouprava može i treba da ulaže ne samo u objekte kulture, već i u niz kulturnih manifestacija koje podižu njen nivo.