SRS: Kome smeta istina?

Radikali postavljaju pitanje gradskim vlastima zašto se dešavaju situacije kojima se nastoji prekrajati istorija i izbrisati počinjeni zločini. Poznato je da je kroz mučilište Žute kuće od 1941-1944. prošlo više od 500 osoba a spomen ploča je na toj lokaciji postavljena 1967. Sada, tvrde radikali, da te ploče više nema što predstavlja vređanje mnogobrojnih žrtava fašističkog terora.

Aleksandar Prodanov, preds. GO SRS

„Pitamo zašto je uklonjena ta tabla, gde se ona nalazi i kome smeta istorijska istina, zašto se ne izjašnjava SUBNOR? Da li ovakavi postupci idu sa izjavama o toleranciji i suživotu naroda na ovim prostorima jer znamo da postoje živi svedoci koji su na svojim leđima osetili surovost okupacije. Da li to treba da shvatimo kao pokušaj fabrikovanja istorijskih činjenica. Ko je naredio da se spomen-ploča ukloni, da li je uklonjena po nečijem nalogu? Zar ovaj gest nije vređanje pobijenih žrtava.“

Slična situacija je i sa spomenikom „Ptica slomljenih krila“, postavljenim 1995. na Senćanskom groblju gde stoje imena nevinih žrtava ali uz njih i imena ljudi osuđenih za učestvovanje u ratnim zločinima. Anđelka Grubešić, devojačko Ninković, svedok je zločina koji su aprila 1941. počinili pripadnici mađarske vojske uz podstrekivanje od strane lokalnih stanovnika. Njenog oca Spasoja Ninkovića, solunskog dobrovoljca, i sedamnaestogodišnju sestru Bojanu pred očima porodice ubili su mađarski vojnici nedaleko od Malih Pijaca. Za taj zločin Lodri Ištvan je osuđen ali se njegovo ime nalazi na spomeniku nevinim žrtvama. Od kada je 2009. saznala za ovaj slučaj Anđelka Grubešić se bori za istinu, da zločinci i žrtve ne budu izjednačeni. Više puta su štampa i televizija objavile ove podatke ali reakcija nadležnih nije bilo.

Anđelka Grubešić

„Od tog vremena crkveni velikodostojnici, zajedno sa velikodostojnicima grada polažu vence i cveće za sve koji su ubijeni, bez obzira da li su nevini ili ratni zločinci a među njima ima i ratnih zločinaca. Konkretno ubica moga tate i moje sestre. Ubijeni su samo radi toga što je moj tata Srbin a što je njegova ćerka Srpkinja. Želela bih po svaku cenu da se izbriše ime te osobe zato što mogu dokazati sudskim izvršnim rešenjima iz 1946. da je Lodri Ištvan, kao saučesnik tog masakra kriv a ne da je nevina žrtva i da mu se odaje počast.“

Porodica Anđelke Grubešić je od Mađarske dobila i odštetu, za ubijenog oca 1000 evra a za maloletnu sestru 500 evra. Ovo, kako kaže nije jedini slučaj jer se na spomeniku na Senćanskom grobju nalaze i imena braće Pelhe koji su učesnici masakra na Kelebiji. Stoga je potrebno izvršiti reviziju svih imena na spomeniku kako bi se žrtve odvojile od zločinaca.