Srpski fudbal - zašto lomiti koplja preko Spartaka?
Nije se lopta redovno zakotrljala ovim našim blatnjavim poljanama, što ih mi nazivamo terenima, a intrige su već zaposele na pijedestal fudbala. Ne mogu a da se ne zapitam „zar vi gospodo nemate pametnija posla“... ! Možda i ne bih sa toliko ogorčenja gledao na to, da opet u tim tzv. „mućkama“ glavna kaša nije Subotica i Spartak.
Sećam se sredine sedamdesetih i aferu bundi, potom i devedesetih i proširenja lige... I u svemu tome glavno jelo bio je Spartak. Zašto? I tada, a bogami i danas ove afere su služile nekom trećem. Dokle više tako!!!
Bio sam, naravno na Gradskom stadionu i gledao utakmicu Spartak-OFK Beograd. Rivalitet ova dva kluba tokom proteklih šest godina obećavao je borbenu igru oba tima, za kvalitet smo znali da nije na očekivanom nivou. Ipak je celokupan fudbal kod nas u krizi i to je naša realnost. Nije bila tajna, da romantičari imaju dosta kadrovskih problema (kartoni, povrede, bolesti i slaba forma), znajući to verovao sam da Spartak može do sva tri boda. Ni tada nisam zanemario činjenicu da za „plave golubove neće nastupiti povređeni Kovačević, Lukić, Fedin (pojačanje iz Kazahstana, kojeg još nismo videli na terenu), da je uz njih prilično rovit Dukić, a uz sve to novi Spartakov štoper Jakovljević mora odraditi žute kartone... Dakle, i Spartak ima pregršt kadrovskih problema i još se bori za goli superligaški život. Ali ta se priča ne uklapa u namere nekih „moćnika“, njima je jedino važno uneti u javnost crv sumnje...
„Golubovi“ su od samog starta počeli agresivno i krajnje ofanzivno, upravo onako kako se od njih i očekuje. Usledila su tri-četiri promašaja, da bismo potom videli prelepu akciju počevši od centaršuta Dukića, potom odlično proturivanje lopte glavom u peterac gostiju od strane Ilića i naravno usledio je nonšalantni potez Ivanovića koji postiže svoj prvenac u seniorskoj konkurenciji. Da je ovakav pogodak postigao neko iz Zvezde ili Partizana, sa obzirom na težinu akcije, on bi poneo epitet naj gola sedamnaestog kola. Ovako ovo remek delo naših junoša poslužilo je za stvaranje sumnje u ishod meča. Kasno uveče saznao sam da je administrator Mocartovog portala (uređuje ga i vodi kladionica), zapisao kako je štoper romantičara NAMERNO promašio loptu i dozvolio da ona dođe do Ivanovića. Jadno i bedno! Znam lik tog mladića i mogu vam reći da ga nikad i nigde na fudbalskom terenu nisam primetio. Što se ne razume u fudbal to mu se i može oprostiti, ali on je pokazao i veliko neznanje iz fizike. Očigledno nije čuo za inerciju, o njoj se uči u osnovnoj školi. O poznavanju srpskog jezika, kada je on u pitanju ne treba trošiti reči. Takođe je (sve u interesu kladionice), pokušao u intrigu da uvuče i „marince“. No oni su mu brzo, baš kako im i dolikuje, odgovorili demantom. Ovim glupostima se brže bolje priključio i Partizan, želeći da svoj slab rezultat sakrije iza optužbi..
Jureći za parama gospodo, zaboravili ste da je fudbal samo igra! Da mu je glavni zadatak pored igranja, širenje drugarstva i stvaranje prijateljstva. „Rat“ može i sme da traje svega devedeset minuta! I to samo na terenu! Sve ostalo nije lepo i nije dobro! Indicije i sumnja su uvek prisutne u našem fudbalu. Nekada se one pokažu opravdanim, nekada ne. Molim vas da kada god želite „preko hleba do pogače“, razmislite kome i koliku štetu taj vaš slatki zalogaj donosi.
Nisam hteo da mojim razmišljanjem bude nekakav sudija, niti nečija savest. Jedino želim da gledam fudbal i uživam u njegovoj lepoti. Znam da nisam jedini!
