Skoro 200 naših sugrađana prošle godine potražilo stručnu pomoć u borbi sa alkoholizmom

Prosečan stanovnik naše zemlje godišnje popije 11 litara alkohola, a čak tri puta veću šansu da postanu alkoholičari imaju deca koja u primarnoj porodici probaju alkohol.

  - Glavni faktori su struktura ličnosti i okolina, okruženje. To su mahom osobe koje nisu naučile da se nose sa stresnim situacijama, odnosno teško podnose neprijatna osećanja i emocije. Oni najpre potraže pomoć u alkoholu, jer on kratkoročno dovodi do poboljšanja raspoloženja, smanjuje anskioznost, napetost i oslobađa od neprijatnog raspoloženja - objašnjava dr Ivan Žilović, specijalista psihijatrije. 

Ipak, dugoročno, alkohol ne donosi ništa dobro, već samo produbljuje problem i stvara zavisnost. 

 - Od 3 do 5 godina je prosečno potrebno za razvijanje bolesti. Neki od prvih simptoma su loša koordinacija pokreta, otežan govor, nejasno razmišljanje, pomućena svest, izrazita želja za konzumacijom alkohola, odnosno nemogućnost funkcionisanja bez njega. Često ove osobe nemaju dovoljno energije za bavljenje svakodnevnim aktivnostima, sakrivaju alkoholna pića i gotovo uvek poriču problem, a primetna je pojava osećaja nemira i stresa ukoliko osoba nije u blizini alkohola - objašnjava dr Žilović. 

Kada osoba prihvati da ima problem i krene sa lečenjem, prvi korak je načinjen, ali prepreke na koje nailazi su brojne, te često dolazi do spoticanja. 

 - Za 30 - 50 odsto onih koji se leče može se smatrati da su uspešni u postizanju dugoročne apstinencije. Sam proces lečenja je dugotrajan, a ono što je najvažnije u ovom procesu jeste motivacija i celokupno okruženje - razumevanje i podrška okoline, i to ne samo porodice već je važna i grupna podrška. Kada su u pitanju povratnici, stopa je veoma visoka, procenjuje se da između 40 i 60 odsto osoba koje su se jednom lečile ponovo proba alkohol. Faktori koji utiču na to jesu socijalno okruženje i status, starosna dob kao i kvalitet rehabilitacionog tretmana, a okidač može biti bilo šta, nekad su to stvari koje zaista deluju banalno, ali ih izbace iz ravnoteže, i onda je to okidač - dodaje sagovornik. 

Foto: Shutterstock

Alkoholizam je bolest zavisnosti koja ne bira svoje žrtve - donja starosna granica je oko 13 godina, česta je među socijalno ugroženim stanovništvom, ali nisu pošteđeni ni visokoobrazovani iz višeg staleža. 

 - Često se javlja kod osoba iz nižeg staleža, sa lošijim materijalnim stanjem, koji to često, pogrešno, doživljavaju kao vid otklona brojnih problema. Sa druge strane imamo situaciju da visokoobrazovani dosta teže prihvataju da imaju problem sa alkoholom, pa samim tim se teže odlučuju na lečenje. Kada je u pitanju starosna granica, ona je sve niža, budući da svaka druga mlada osoba konzumira alkohol, 20 odsto njih se povremeno opija, dok čak 7 odsto redovno pije - objašnajva dr Žilović.

Veliki broj dece i mladih, (oko 80 odsto) alkohol proba u primarnom okruženju, u užoj porodici, što znatno uvećava mogućnost da oni jednog dana postanu alkoholičari. 

  - Glavni problem je to što odrasli često nemaju uvid u to šta sa tim detetom može da se desi, odnosno imamo situacije da se deca neretko uče da alkohol društveno prihvatijiv, i to češće u ruralnim sredinama, manje razvijenim. To je posebno izraženo kada su muška deca u pitanju. Istina je, zapravo, da su deca koja probaju alkohol pre 13. godine u 3 puta većem riziku da jednog dana postanu alkoholičari - zaključuje on.