Seleši: Klarina vizija živi i danas
Kao Međunarodni dan žena, 8. mart je prihvaćen 1917. godine, dok su Ujedinjene nacije od 1975. godine, koju su proglasile za Međunarodnu godinu žena, službeno počele obeležavati ovaj praznik. Mr Đenđi Seleši, članica Saveta za ravnopravnost polova pri pokrajinskom Sekretarijatu za demografiju, socijalnu politiku i ravnopravnost polova, kaže da ovogodišnji 8. mart posvećuje viziji koju je pokrenula Klara Cetkin, borkinja za ženska prava, na čiju inicijativu je uveden ovaj praznik.
- Klara Cetkin je pokrenula borbu za ravnopravnost žena i muškaraca, koja je u potpunosti promenila život ženama, ali i muškarcima. Njena vizija je oblikovala način na koji žene žive i rade u 21. veku. Kada govorimo o današnjoj generaciji, imamo ista prava kao i muškarci, možemo da se školujemo, oblačimo kako želimo, odlučujemo o načinu života i rada, da li ćemo biti uspešne majke ili domaćiće ili ćemo biti i jedno i drugo, da li ćemo birati i biti birane, te tako uticati na politički život zemlje. Sve što sam nabrojala i još mnogo toga što nisam je samo pre 100 godina našim prabakama i bakama bilo u potpunosti zabranjeno ili je bilo veoma teško ostvarivo - kaže naša sagovornica.
Iako žene danas imaju veća prava, Seleši ističe da su to stečena prava za koja su se žene širom sveta morale boriti i izboriti, te da će proći još mnogo godina dok rodno zasnovane politike ne budu samo mrtvo slovo na papiru.
- Ako pogledate unazad, Klarina vizija je ono što je utkalo smernice za razvoj i prosperitet onoga što mi danas nazivamo rodno zasnovano društvo. To je društvo u kojem bismo svi, bez obzira na pol i starosnu kategoriju, trebalo bi da imamo iste mogućnosti za napredak shodno stečenim znanjima i veštinama. Borba za ženska prava i dalje traje i proći će još najmanje 5 do 10 godina dok ne budemo imali rodno zasnovane politike ili politike demokratskih promena u društvu koje su podjednako dobre za sve, a da pri tome ne žive samo u teoretskom obliku, već i u praktičnom. Ipak, važno je naglasiti da proces promene može da se zaustavi na ovome što je danas ili da se razvija na bolje, ali ne može da se zaustavi i vrati na ono što je nekada bilo - objasnila je Seleši.
Upravo zbog toga, ističe naša sagovornica, važno je da se 8. mart ne obeležava samo kao Međunarodni dan žena, već i kao dan borbe za ekonomsku, političku i socijalnu ravnopravnost žena i muškaraca.
- Veoma je važno da 8. mart obeležavamo i treba dobro da razmislimo da li je to samo praznik žena, kada ćemo otići na večeru i dobiti cvet u znak pažnje ili je to pravi vid borbe? Ono kako bi trebalo da obeležavamo ovaj praznik je da to bude dan kada ćemo svi zajedno, žene i muškarci, odati priznanje zaista velikom broju žena koje su imale hrabrosti da pokrenu borbu za ostvarivanje osnovnih ženskih prava, borbu koja je pokrenula promenu odnosa među polovima, borbu kojom je polovina svetske populacije dobila pravo da utiče na razvoj čovečanstva po pitanju suzbijanja rodnih oblika diskriminacije, da utiče i menja političke okolnosti, koje doprinose stepenu razvoja države i društva u kojem živimo i radimo - istakla je Seleši.
