Sećanje na slavne pretke iz Prvog svetskog rata

Izložbu fotografija autora Aleksandra Vasilića iz Niša svečano je otvorila Miroslava Babić, član Gradskog veća grada Subotice zadužena za oblast kulture koja je, tom prilikom, naglasila da nas istorija obavezuje da ne zaboravimo kako su naši preci osvajali slobodu i da se kroz autentična svedočanstva fotografija vraćamo pravim vrednostima – časti, hrabosti, ljubavi i humanosti.

- Zahvaljujem se Srpskom kulturnom centru "Sveti Sava" što smo u mogućnosti da ovom izložbom fotografija upoznamo potomke i mlade naraštaje veličinom hrabrosti i istorijskom dimenzijom dela naših predaka. Istorija nas obavezuje da ne zaboravimo kako su naši preci osvajali slobodu. Kroz autentična svedočanstva fotografija, vraćamo se pravim vrednostima časti, hrabosti, ljubavi, humanosti. Velika mi je čast da kao potomak, unuka Solunskog dobrovoljca proglasim ovu izložbu otvorenom – rekla je Miroslava Babić.

Predsednik Pokrajinskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920. godine, Milan Mitić, rekao je da je 2014. godine Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920. pokrenuo projekat „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata“ s ciljem da se u okviru obeležavanja stote godišnjice od početka Velikog rata prikupe i učine dostupnim naučnoj i široj javnosti brojni dokumenti, fotografije, ordenje, dnevnici, pisma, dopisnice i drugi predmeti iz tog vremena, koje čuvaju potomci učesnika rata.

Izložba „Album sećanja“, dodao je, čiji je autor i rukovodilac Aleksandar Vasilić iz Niša, potomak ratnika koji je preživeo i kao pobednik se vratio svojima, priređena je i organizovana uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Irineja i blagoslov njegove svetosti patrijarha moskovskog i cele Rusije gospodina Kirila, a u saradnji sa Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije.

Ovom izložbom javnosti su stavljena na uvid autentična svedočanstva iz slavnog i pamćenja vrednog perioda naše prošlosti. Zbog toga je ovaj projekat od izuzetnog značaja za istorijsku samosvest Srba i predstavlja građu iz koje će mladi naraštaji učiti o svojim korenima i precima. Od 717.000 vojnika koliko je Srbija izvela na bojna polja u Prvom svetskom ratu, na barikadama slobode, ostalo je u večnom pokoju 350.000. To je polovina najvitalnijeg dela stanovništva, najveći gubitak među saveznicima i najveći procenat koji je jedna zemlja izgubila u svim ratovima 20. veka.

U tekstu koji je napisala Vesna Bašić, viši arhivista Arhiva Vojvodine, a koji je, zbog njene sprečenosti da prisustvuje otvaranju izložbe, pročitao likovni kritičar Mile Tasić, Vesna Bašić je poručila: "Grob je naša najduža i najupornija vera. Još uvek se kunemo kostima i grobovima, još nemamo tvrđeg oslonca, boljih lekova ni čvrščih uverenja. Grobovi su nas najviše poučili, okuražili i bodrili. Na kostima se države drže, kostima su utvrđene i ograđene". Obnovimo sećanje da se zna da smo bili, da jesmo i da ćemo biti.