• Pregleda: 4154

Sećanje na novembar 1918. godine

Na dan kada obeležavamo 98 godina od kako je srpska vojska ušla u Suboticu i donela vesti o kraju Prvog svetskog rata, ne možemo a da se ne setimo svih događaja tog novembra 1918. godine, koji su prethodili ovom važnom datumu, kao i onih koji su usledili posle njega.
Foto: Wikipedia
Sećanje na novembar 1918. godine

Oslobođenje i ujedinjenje Subotičani nisu dočekali nespremno. Pripreme za doček srpske vojske počele su nedelju dana ranije, tačnije 5. novembra, kada je na inicijativu katoličkog sveštenika Blaška Rajića, u stanu advokata Vladislava Manojlovića održan  sastanak na kome je odlučeno da se osnuje Bunjevačko-srpski narodni odbor. Odluka je sprovedena u delo 10. novembra na zboru u dvorištu hotela Hungarija, preko puta crkve Svete Tereze. Pred oko deset hiljada oduševljenih građana Subotice osnovan je Bunjevačko-srpski narodni odbor, za čijeg predsednika je izabran  Šime Milodanović, austrougarski pukovinik.

- Rat je svršen. Ko je dobio a ko li je izgubio u tom ratu? Izgubile su rat središnje vlasti Nemačka i bivša Austrougarska. A mi? Mi smo dobili! - poručio je okupljenom narodu Blaško Rajić, župnik crkve Svetog Roke. - Dakle mi Jugoslaveni, Bunjevci i Srbi, mi smo dobili jer od sada nas neće psovati, ako kod varoške kuće progovorimo našim jezikom, neće nam šibati decu ako ne znadu u školi rešiti zadatke na tuđem jeziku, neće nas istiskivati iz crkve koje su naši oci gradili..

Govor sveštenika Blaška Rajića više puta je prekidan odobravnjem i klicanjem Jugoslaviji. Potom se narodu obratio vođa Srba Vladislav Manojlović, koji je preneo pozdrave iz Sombora, i pozvao skupštinu da učini sve na održavanju javnog reda i mira. U Narodni odbor tada je izabrano 40 ljudi.

Istog dana formirana je i Bunjevačko-srpsko narodna garda - vojna sekcija Narodnog odbora, koja je do dolaska srpske vojske brinula o miru u gradu, koji je bio prilično poljuljan rasulom mađarske vojske.

Na dan 11. novembra, koji cela Srbija slavi kao Dan primirja, Mađarsko gradsko predsedništvo održalo je poslednju sednicu a po prvi put govor je održan na jeziku Južnih Slovena.

Samo dva dana kasnije, srpska vojska prešla je Dunav. Tačno u 10.15 časova srpska vojska, odnosno drugi bataljon Osmog pešadijskog puka Dunavske divizije, predvođen potpukovnikom Antom Živulovićem i majorom Mihajlom Bodijem, stigao je vozom na Železničku stanicu. Sa oduševljenjem dočekali su ih predstavnici Bunjevačko-srpskog narodnog odbora.

- Draga braćo! Kosovski osvetnici! Iznenada nam stiže vest da nam dolazite, ne mogasmo učiniti pripreme za dostojan doček, ali vas ovde u Subotici beloj čeka 70.000 Srba i Bunjevaca raširenih ruku da vas prigrle na tople bratske grudi – vojnike je ushićeno pozdravio dr Jovan Manojlović.

Dok je narednih dana narod euforično slavio, Bunjevačko-srpski narodni odbor organizovao je gradsku upravu. Prva slovenska gradska uprava formirana je 20. novembra a za gradonačelnika postavljen je dr Stipan Matijević. Paralelno sa tim, vršene su pripreme za održavanje Velike narodne skupštine u Novom Sadu, na kojoj je trebalo da se proglasi otcepljenje Vojvodine od Mađarske.

Velika narodna skupština održana je 25. novembra u Novom Sadu i donela prisajedinjenje Bačke, Banata i Baranje Kraljevini Srbiji. U skupštini je bilo 757 poslanika i to 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, tri Šokca, dva Hrvata, šest Nemaca i jedan Mađar. Kuriozitet je da je subotička delegacija imala najviše dama a među delegatima bile su Katica Rajčić, Olga Stanković, Anastazija Manojlović, Mara Malagurski i Manda Skenderović.

Međutim, subotičkih 75 delegata, predvođenih sveštenikom Blaškom Rajićem, napravili su tada i jedan značajan potez – podržali su rezoluciju Jaše Tomića da se Bačka, Banat i Baranja priključe direktno Kraljevini Srbiji.

- Izjavljujem da ja ovaj način rešenja našeg pitanja, kako je maločas izvršen, sa svim srcem pozdravljam i uz njega pristajem. A sada dozvolite da vam prostim pučki jezikom kažem, kako ja sve to posmatram. Naša buduća jugoslavenska država je kako jaje, iz koga će se izleći orao, koji će se dići nebu pod oblake – poručio je u istorijskom govoru Blaško Rajić. - Neću ovde razglabati šta je Srbija uradila, jer o tome govori danas sav veliki svet, nego ću u ime mojega potlačenog, pritisnutog, dosada na uništenje osuđenog naroda javno pred skupštinom da zahvalim Srbiji što nas je svojom neprispodobivom vojskom oslobodila jarma i smrti.

Tako je bunjevački sveštenik otvorio novu stranicu istorije naroda na ovim prostorima.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

3
KUM Odgovori
Živela Srbija
Popov Odgovori
Bunjevci, ponosite se ovim, i nemojte sebe prekrstavati u ono sto niste. Imate slavnu istoriju.
Daddy Odgovori
Nek se znade da Bunjevac zivi!

Zivila Srbija!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.