San kao lek

Spavanje ima veoma značajnu ulogu za interakciju svesti i tela. Duže ne spavanje izaziva ogromne mentalne i fizičke promene u čoveku kao što su iscrpljenost,disfunkcija mišića,dezorijentacija,gubitak identiteta. Njegovo potpuno uskraćenje završava se smrću. Deci je potrebno 11 ili 12 sati sna dok je odraslima potrebno 8 sati da bi mogli normalno funkcionisati. Iako je to prema rečima doktora i psihologa individualno. Naši sugrađani,naročito,pripadnici mlađe populacije sve manje i manje spavaju. Razlog su učenje u kasnim satima,druženje i slično. Nedostatak sna utiče na celo telo i izaziva kako psihičke tako i fizičke promene. Naravno,promene zavise od starosti i mlađe osobe ih bolje podnose. Ljudi koji se manje odmaraju brže stare. Nespavanje izaziva halucinacije,fizičke promene koje utiču organe pa čak i smrt. A ukoliko se ne spava dan ili dva javlja se umor,dekocentrisanost i nervoza. Zahvaljujući određenim procesima u toku sna ljudski mozak može da obradi,složi,uredi po značaju i važnosti mnoštvo informacija i pripremi programe delovanja čoveka za naredni dan. Broj vizuelnih informacija koje u toku 16 sati budnog stanja primi ovaj organ je ogroman,a u toku spavanja mozak određene informacije izdvoji i sortira a ostale eliminiše i tako postavi uputstva za dalje delovanje. Da nema te funkcije,ljudi bi se budili kao iz kome. Svest ima trodimenzionalni kontinuitet -prošlost,sadašnoj,budućnost a san ih povezuje i slaže.