Ruke koje stvaraju čaroliju - priča o umetnosti iz srca doma

Iako lepo peva, crta i svira, njen profesionalni put nije otišao u tom pravcu. Ipak, ljubav prema stvaranju rukama nikada nije nestala.

- Odrasla sam uz oca umetnika koji se bavi muzikom, slikarstvom i radom sa glinom. Gledajući ga kako stvara, još kao devojčica sam upijala tu magiju procesa od ideje do dela. Tako da mi je ljubav prema umetnosti u krvi - počinje Sanja.

Pre pet godina odlučila je da napravi pinjatu za rođendan svoje ćerke. Nije imala mnogo iskustva, ali je imala volju, a potom se posvetila istraživanju i usavršavanju. Izrada pinjata otvorila je vrata čitavom „parti programu”, usledili su toperi za torte i kolače, tematske kutije za slatkiše...

- Sve sam ja to počela iz ljubavi i radoznalosti, za potrebe svoje porodice. Onda sam svoje radove kačila na Fejsbuk, kako bi i drugi videli koliko sam kreativna. Eto, tako je sve počelo - kroz smeh će Sanja.

Kako veli, vremena ima sve manje, ali ideja sve više. Kreativnost je vodi dalje, pa se trenutno sve više posvećuje izradi gipsanih figura, kao i figura od PVC cevi koje dostižu visinu od čak 180 cm. Za Sanju je svaki praznik nova inspiracija, a svaki izazov prilika da nauči nešto novo.

- Trenutno su aktuelne gipsane figurice sa uskršnjim motivima. Svaka figurica nosi lični pečat i mnogo uloženog truda - dodaje sagovornica i ističe da je najponosnija na zeca, Krcka i božićne lampione u visini čoveka. - Od stirodura i gipsa, uz farbanje i precizno oblaganje kartona, nastale su figure od 180 centimetara. Zapravo, videla sam jednog Krcka Oraščića u gradu i to me je inspirisalo da napravim svoju verziju. Počela sam sa manjom figurom, pa sve većim i tako je nastao džin. I zec je iste visine, tačnije viši od mene. Ove figure bile su izložene u nekim salonima ili su krasile domove onih koji cene ručni rad.

Ruke ove kreativne žene neumeju da miruju, već uvek nešto stvaraju. Stvaranje, pak, zahteva mnogo vremena, pa je podrška supruga od presudnog značaja.

- Pomaže mi, skuva, poradi po kući i brine o deci dok ja izrađujem rukotvorine. I baka nam mnogo pomaže, drugačije ne bih mogla. Dok stvaram, deca su često pored mene, gledaju, uče i upijaju baš kao što sam ja gledala svog oca - završava sagovornica. - Za mene je ovo mnogo više od hobija. To je način da se opustim, da se isključim iz svakodnevice i uronim u svet boja, oblika i ideja. A ljudi to osećaju i umeju da cene.