Reakcije građana na poziv na bojkot trgovinskih lanaca

Srbija se pridružila zemljama regiona, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini, u bojkotu velikih trgovinskih lanaca zbog, kako je navedeno, najviših cena u Evropi. Zvanični podaci Poreske uprave Srbije o broju izdatih fiskalnih računa na dan bojkota pokazuju da je u danu bojkota izdato za oko petinu računa manje u odnosu na dve nedelje ranije, tačnije 21,5 odsto. Upitali smo naše sugrađane kakvo je njihovo mišljenje na temu bojkota i kakva su njihova očekivanja od ove inicijative.

- Čuli smo za bojkot i podržavamo, samo mislim da ljudi nisu dovoljno efikasni da podrže, valjda su suviše komotni, ali ako hoće neke promene,  stvarno treba da se angažuju. U regionu se bojkot pokazao uspešnim, a mi smo malo komotniji, kao da jako dobro živimo. A zašto da budemo takvi rasipnici kad nismo tako bogato društvo, a možemo nešto jeftinije da kupimo - kaže Bogdan, penzioner, dok se njegova supruga nadovezuje -  Mi u našem krugu smo se apsolutno pridržavali. Ako bojkot dozvoljava da, recimo, uđete u pekaru i kupite hleb i pecivo, ovo ostalo se da izdržati, apsolutno. Jer ako uporedite cene na zapadu, što ja jesam uradila, to je zaista ogromna razlika. Mi imamo male prihode u odnosu na njih, a naše cene su puno više nego kod njih, zato je naš standard ispod nule, ispod nivoa. Mi smo na Facebook-u naišli na informaciju o bojkotu i onda širimo dalje informaciju između sebe. Ovakve akcije su u interesu svih nas, borimo se za naše bolje sutra, i za našu decu, ništa nam nije teško.

Dok su neki penzioneri dobro informisani i aktivno učestvuju, neki su dali komentar da su čuli za bojkot, ali da "to ništa ne vredi, mora čovek da kupuje" ili da tu pojedinac ne može ništa, "država treba nešto da uradi". Mlađi ljudi, tek svršeni studenti ili oni koji još studiraju, su dobro informisani i trude se da sve isprate koliko mogu, a neki su i rezignirani situacijom u državi po tom pitanju.

- Razočaran sam što moram da živim u državi koja ima skoro najmanje prihode u Evropi, a najskuplje namirnice. Smatram da se ovako može samo preživeti, a ne živeti, i apsolutno podržavam ovaj bojkot zato što ima nade da se popravi situacija i za bolje sutra - rekao je naš sugrađanin Ognjen.

Studentkinja, koja je želela da ostane anonimna, kaže da se trudi da kao pojedinac sve ispoštuje i pruži podršku, ali da je ova tema posebno zabrinjava, kao mladu osobu koja tek treba da se zaposli.

- Znam za bojkot i ispoštovala sam taj bojkot na jedan dan, smatram da je to ispravno, ali je na duže teško ispratiti. Inače se generalno trudim da što manje kupujem u velikim marketima, recimo, jaja kupujem na pijaci, meso od ljudi koje poznajemo, a koji se bave poljoprivredom, a povrće u sezoni imamo iz naše bašte, tako da je to i mnogo zdravije i isplativije. Slažem se da je sve skupo, bila sam juče u jednom marketu, kupila sam 2-3 stvari, a platila sam 900 dinara. Pogotovo mene jako zabrinjava, kao nekog ko tek treba da se zaposli, ako je neka početna plata 60 hiljada, to bi značilo da dnevno mogu da potrošim 2 hiljade dinara, a ako ću otići i kupiti 2-3 namirnice za hiljadu dinara, onda ne može da se preživi, nije to više ni preživljavanje nego ne može da se preživi. 

Sugrađanka Žužana, koja radi u Austriji, može da, iz prve ruke, uporedi situaciju što se tiče cena u marketima kod nas i u inostranstvu, i njeno poređenje je u skladu sa percepcijom ostalih anketiranih sugrađana.

- Jako su digli cene kod nas, ja radim vani pa mogu da ispratim, kako je u Austriji i kako je u Srbiji. Ovde je mnogo skuplje, a nije tako kvalitetno kao tamo, a primanja ovde i vani ne mogu da se porede. Nažalost, to je naša država dopustila, da se tako dignu cene, ali to nije samo kod nas, pošto pratim, vidim isto je i u Hrvatskoj. Ja dosta kupujem vani, a ovde ne volim da kupujem u istom lancu marketa koji ima i tamo, jer je kvalitet neuporediv, ovde nemam poverenja u kvalitet nekih proizvoda. Evo jedan primer, maslinovo ulje u inostranstvu kupim za 5 evra, a kod nas je isto to ulje 1200 dinara, šta onda da kažem, kozmetika pogotovo. Zatim, neki naši proizvodi su vani jeftiniji nego kod nas, gde je tu logika? Da bi ova akcija imala uspeha, trebalo bi svi kolektivno da je podržimo, okej ja ne idem, drugarica ne ide, nas petoro, ali to nije dovoljno. Trebalo bi čitava Srbija da sedam dana uopšte ne ide u markete i onda bi se video rezultat.

Kako se mladi roditelji snalaze u državi gde prosečne plate teško mogu da isprate prosečnu potrošačku korpu i kakva je njihova reakcija na pomenuti bojkot čuli smo od sugrađanina Igora.

- Ovaj bojkot ima itekako smisla, mislim da su cene stvarno bezobrazne, ali ne znam koliko smo mi složni u tome. Ali da bi trebalo - trebalo bi, malo da se i oni dozovu pameti, ne znam kolika primanja oni očekuju da narod ima da bi tu potrošačku korpu popunili. Mi imamo i ćerkicu, ali, sreća, nama nije toliko teško, ima ljudi koji se teže snalaze. U regionu su se ljudi pokazali mnogo složnijim, te akcije su urodile plodom, a kod nas, recimo, ni u našem krugu ljudi se nisu nešto pridržavali, a što se nas tiče, ako nam je nešto trebalo, gledali smo da odemo u neki manji trgovinski lanac ili neku lokalnu trgovinu, samo da nisu ti veći trgovinski lanci. Ali je činjenica da imaju najbolji izbor i onda su ljudi prinuđeni da idu tamo zbog tog monopola, ali te cene i marže su ludilo. U Hrvatskoj imam neke prijatelje i informacije da kod njih mnogo bolje funkcioniše taj bojkot nego kod nas, kod njih je bio baš ozbiljan odziv, a kod nas ne znam, možda Beograd, Novi Sad, sad za Suboticu konkretno ne verujem.