Povrće iz Subotice prodaju u Novom Sadu i Beogradu

Organsku proizvodnju 1990.  godine iniciralo je Udruženje „Teras“ i zahvaljujući njihovim programima prva predškolska ustanova u zemlji koja je uvela organske namirnice u ishranu mališana je subotička „Naša radost“.

Zdravu hranu jedu i deca koja pohađaju PU „Školica“, a vlasnik Igor Vlaović je na Mlečnoj pijaci sugrađanima ponudio povrće i voće proizvedeno u tri bio–farme.

- Deca jedu beskvasni hleb, organsko voće i povrće. Tezgu sam otvorio zbog svog deteta jer u gradu nismo imali gde da kupimo organsku šargarepu, krompir i druge namirnice.  Cene su 50, 70 i do 100 odsto veće. Kupaca najviše ima među trudnicama, bolesnima i onima koji su upućeni u razlike konvencionalne i organske proizvodnje. Ne gledamo cene na drugim tezgama jer ne prodajemo iste proizvode, a trud organskih proizvođača koji više rade mora da se naplati – kaže Vlaović.

Na pijaci se najviše proda organsko povrće i začini. Kupci hranu pripremaju po tradicionalnim receptima, ali u manjim količinama, jer za razliku od obične organska šargarepa je 100, a karfiol čak 200 dinara.  Razlog slabije prodaje su prvenstveno cene.

Josip Mamužić, proizvođač iz Ljutova, najviše posla ima sa žitaricama i povrćem. Organskom proizvodnjom bavi se deset godina, izvozio je papriku u Mađarsku, a najbolje tržište je, tvrdi, Beograd i Novi Sad.

- OCS je jedina organizacija u Srbiji za kontrolu organskih proizvoda sa dozvolom Evropske komisije za sertifikovanje organskih proizvoda za direktan izvoz na tržište EU.  Trebalo bi se više pozabaviti razvojem sertifikacije geografskog porekla i tu bi se sigurno, poput futoškog kupusa, izdvojio beli luk iz Šupljaka, ljutovačka rakija i feketićka višnja – kaže Nenad Novaković, direktor OCS.