• Pregleda: 6103

Povrće iz Subotice prodaju u Novom Sadu i Beogradu

U Subotici je tek ovog leta na pijaci počela prodaja organskih proizvoda iako je sever Bačke kolevka proizvodnje takozvane zdrave hrane. Subotičani su prvi u Srbiji proizveli organski sok, otvorili prvu nacionalnu kuću za kontrolu i sertifikaciju OCS i prvu bio – farmu, ali je tržište nerazvijeno i proizvođači robu najviše prodaju u Beogradu i Novom Sadu.
Povrće iz Subotice prodaju u Novom Sadu i Beogradu

Organsku proizvodnju 1990.  godine iniciralo je Udruženje „Teras“ i zahvaljujući njihovim programima prva predškolska ustanova u zemlji koja je uvela organske namirnice u ishranu mališana je subotička „Naša radost“.

Zdravu hranu jedu i deca koja pohađaju PU „Školica“, a vlasnik Igor Vlaović je na Mlečnoj pijaci sugrađanima ponudio povrće i voće proizvedeno u tri bio–farme.

- Deca jedu beskvasni hleb, organsko voće i povrće. Tezgu sam otvorio zbog svog deteta jer u gradu nismo imali gde da kupimo organsku šargarepu, krompir i druge namirnice.  Cene su 50, 70 i do 100 odsto veće. Kupaca najviše ima među trudnicama, bolesnima i onima koji su upućeni u razlike konvencionalne i organske proizvodnje. Ne gledamo cene na drugim tezgama jer ne prodajemo iste proizvode, a trud organskih proizvođača koji više rade mora da se naplati – kaže Vlaović.

Na pijaci se najviše proda organsko povrće i začini. Kupci hranu pripremaju po tradicionalnim receptima, ali u manjim količinama, jer za razliku od obične organska šargarepa je 100, a karfiol čak 200 dinara.  Razlog slabije prodaje su prvenstveno cene.

Josip Mamužić, proizvođač iz Ljutova, najviše posla ima sa žitaricama i povrćem. Organskom proizvodnjom bavi se deset godina, izvozio je papriku u Mađarsku, a najbolje tržište je, tvrdi, Beograd i Novi Sad.

- OCS je jedina organizacija u Srbiji za kontrolu organskih proizvoda sa dozvolom Evropske komisije za sertifikovanje organskih proizvoda za direktan izvoz na tržište EU.  Trebalo bi se više pozabaviti razvojem sertifikacije geografskog porekla i tu bi se sigurno, poput futoškog kupusa, izdvojio beli luk iz Šupljaka, ljutovačka rakija i feketićka višnja – kaže Nenad Novaković, direktor OCS.

Izvor: Subotičke novine

povezane teme

3
lucky Odgovori
...a trud organskih proizvođača koji više rade mora da se naplati... ha ha ha
U dvorištu za sebe i ja gajim nešto organskog voća i povrća. Za organsko voće i povrće se na drugačiji način priprema zemlja u proleće, nego za neorgansko. Zaliva se vodom, a prska čajem od koprive.
Istina je, da postoji mogućnost da se ne moze proizvesti ta količina koju bi smo zeleli, jer se ne sme prskati pesticidima, a samim tim, i voće i povrće je podloznije svakakvim bolestima.
Znači...ne treba ništa više raditi i samim tim i naplatiti. Voće i povrće koje je prskano, bi trebalo biti skuplje, jer se prskaju dosta skupim pesticidima.
Puno ljudi nema vremana da se informiše kako sve ovo funkcioniše, pa samim tim misli da organska hrana treba da je skuplja. Na primer....i smeđi pirinač je kod nas skuplji, a trebalo bi da je jeftiniji od belog, jer ne prolazi kroz puno hemijskih obrada čišćenja da bi dobio lepu sjajnu boju.
Treba da je sramota i g.Vlaovića i sve ostale koji na pijacama organsku hranu prodavaju za 50% pa i naviše skuplje, jer i sami su rekli da uglavnom kupuju trudnice i bolesnici.
Mercedes Odgovori
Ovo jeste za pohvalu. Ali kako da budem sigurna da nije tretirano raznim otrovima, a sacuvano je i lepo izgleda? Dali samo po ceni ili mora imati neku oznaku inspekcije?
pista Odgovori
Donela zena punu prikolicu paprike i izdvojila par komada velicine decije peronice, ko god je pita za cenu njen prvi odgovor je *to vam je cista neprskana parika, tu nema hemije ...* cista laz, ali je zato cena napredna.
U jednoj mesari, a sada i na pijaci izlozena bela slanina, debela vise od 4 prsta a na njoj papir sa natpisom *mongolica* cista laz jer kad je probate to ispade slanina od matore krmace , a i ne mora se probati koza kazuje sve.
Organske proizvodnje u Subotici ima, ali u sopstvenim malim bastama nikako u kolicini za prodaju na pijaci a kamoli za izvoz.
I na posletku pitanje, kako moj proizvod moze biti u grupi organskih proizvoda ako komsije do moje parcele koristi sve najnovije agrotehnicke mere savremene tehnologije zastite i prihrane za povecanje prinosa ???
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.