Poverioci Panongrada traže preispitivanje stečajnog postupka
24.10.2011. u 23:56h
„Panongrad“, najveća građevinska firma u Subotici u proteklih deset godina, od 2009. godine je u stečaju. Iako se firme u stečaju trebaju tretirati po hitnom postupku Vaso Đurić iz Odbora poverilaca smatra da ovaj proces predugo traje i da u sprovođenju stečaja postoje brojne nepravilnosti koje su poverioce naterale da traže javno praćenje ovog postupka.
U finansijskom izveštaju iz 2009. godine ukupan bilans dužnika iznosio je 108 miliona dinara dok su se iste brojke pojavile i u izveštaju iz 2011.godine što ukazuje na to da se ništa nije uradilo po pitanju naplate potraživanja.
Stečaj je inače pokrenula kuća Rajfajzen lizing koja je uplatila 500.000 eura da se stečaj pokrene. Stečajni upravnik se obratio privrednom sudu u ime Odbora poverilaca da se uplate dodatna sredstva za održavanje postupka stečaja ali bez odredbe šta kome pripada. Stečajni sud je odbio ovaj zahtev iako je mogao obavezati Rajffajzen na dodatni trošak. Tada je stečajnom upravniku naloženo da hitno sprovede unovčavanje imovine stečajnog dužnika i tada se došlo do procene ukupne vrednosti imovinskog stanja od 3 miliona eura.
U međuvremenu su sredstva poput opreme nestala i iznose samo oko 13.000 evra, a takođe su nestale zalihe repromaterijala. Nedovršeni stanovi koji bi morali isto kao i završeni da budu uračunati u stečajnu masu to nisu bili, a počeli su da isplivavaju i sporni ugovori i druge nelogičnosti kojima je vrednost imovine ovog preduzeća spala sa 3 miliona na svega 20.000 eura.
Proizvedeno je haotično stanje u kojem banke sada traže stanove koje su kupci već otplatili kako bi naplatila svojih 500.000 evra zaloga, a građani podnose zahteve za izlučivanjem stanova kojih ima oko 50 iz stečajne mase ali su svi odbijeni što im je jedino ostavilo mogućnost sudskog spora dok nadležni sud ovu situaciju toleriše.
Advokat Dušan Kliska zastupa dvoje oštećenih građana koji su sporni stan isplatili još 2007. a koji su sada predmet potraživanja Kredi agrikol banke. Po njemu sud pravi smetnje za ostvarivanje prava građana a uz to nije ni utvrdio da li je banka uopšte uplatila sredstva „Panongradu“ i da li je taj novac utrošen na datom gradilištu. Pitanje je koji motiv stoji iza ovakvih postupaka nadležnog sudije. Dok se sve ovo ne raščisti stečajna masa će biti potpuno osiromašena, troškovi stečaja rastu zbog čega će Odbor poverenika tražiti smenu stečajnog upravnika i veću pažnju javnosti vezano za ovo pitanje.
U finansijskom izveštaju iz 2009. godine ukupan bilans dužnika iznosio je 108 miliona dinara dok su se iste brojke pojavile i u izveštaju iz 2011.godine što ukazuje na to da se ništa nije uradilo po pitanju naplate potraživanja.
Stečaj je inače pokrenula kuća Rajfajzen lizing koja je uplatila 500.000 eura da se stečaj pokrene. Stečajni upravnik se obratio privrednom sudu u ime Odbora poverilaca da se uplate dodatna sredstva za održavanje postupka stečaja ali bez odredbe šta kome pripada. Stečajni sud je odbio ovaj zahtev iako je mogao obavezati Rajffajzen na dodatni trošak. Tada je stečajnom upravniku naloženo da hitno sprovede unovčavanje imovine stečajnog dužnika i tada se došlo do procene ukupne vrednosti imovinskog stanja od 3 miliona eura.
U međuvremenu su sredstva poput opreme nestala i iznose samo oko 13.000 evra, a takođe su nestale zalihe repromaterijala. Nedovršeni stanovi koji bi morali isto kao i završeni da budu uračunati u stečajnu masu to nisu bili, a počeli su da isplivavaju i sporni ugovori i druge nelogičnosti kojima je vrednost imovine ovog preduzeća spala sa 3 miliona na svega 20.000 eura.
Proizvedeno je haotično stanje u kojem banke sada traže stanove koje su kupci već otplatili kako bi naplatila svojih 500.000 evra zaloga, a građani podnose zahteve za izlučivanjem stanova kojih ima oko 50 iz stečajne mase ali su svi odbijeni što im je jedino ostavilo mogućnost sudskog spora dok nadležni sud ovu situaciju toleriše.
Advokat Dušan Kliska zastupa dvoje oštećenih građana koji su sporni stan isplatili još 2007. a koji su sada predmet potraživanja Kredi agrikol banke. Po njemu sud pravi smetnje za ostvarivanje prava građana a uz to nije ni utvrdio da li je banka uopšte uplatila sredstva „Panongradu“ i da li je taj novac utrošen na datom gradilištu. Pitanje je koji motiv stoji iza ovakvih postupaka nadležnog sudije. Dok se sve ovo ne raščisti stečajna masa će biti potpuno osiromašena, troškovi stečaja rastu zbog čega će Odbor poverenika tražiti smenu stečajnog upravnika i veću pažnju javnosti vezano za ovo pitanje.
Izvor:
RTV City
Postavljeno pre 12 godina i 6 meseci
Povezane teme
Komentara
0
Napiši komentar
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.