Posejali u pesak 30 miliona dinara

U proteklih pet godina iz gradskog budžeta isplaćeno je oko 30 miliona dinara za podizanje i održavanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji Subotice na ukupnoj površini od preko 34 hektara. Međutim, umesto da krošnju razvije 29.472 sadnica, koliko je po ugovorima u koje je „Politika“ imala uvid trebalo da bude zasađeno, na terenu ne postoji ni 10 odsto. Osim ovog novca, iz Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine ugovorena su 32 miliona za podizanje vetrozaštitnog pojasa, ali Fond taj novac nije isplatio pa je grad preuzeo dugovanja.

Šimun Ostrogonac, član Gradskog veća zadužen za poljoprivredu i Grgur Stipić, iz Službe za lokalni ekonomski razvoj i poljoprivredu objašnjavaju da je 2007. godine u budžetu uvedena pozicija 420 za poljozaštitu i od tada se finansira sadnja i održavanje vetrozaštitnih pojaseva.

Prve godine grad je od „Vojvodinašuma“ naručio projekat pošumljavanja i dodeljuje im posao sadnje, ali pošto projekat nije isplaćen „Vojvodinašume“ se povlače.Grad se okreće novom partneru, te 4. decembra 2007. načelnica Gradske uprave Erika Tot Salai sa Pokretom gorana, gde se u ime opštinske organizacije pojavljuje Jožef Pinter, potpisuje ugovor vredan 2,49 miliona dinara za podizanje vetrozaštitnog pojasa na području Žednika, a već 14 dana kasnije grad sa Pokretom gorana sklapa novi ugovor vredan 1,98 miliona dinara o sadnji vetrozaštitnog pojasa dugog sedam kilometara i širokog 14 metara.

Ova vrsta ugovora postaje neka vrsta tipskog ugovaranja posla gde su s jedne strane grad, u čije ime ugovore sklapa Marija Ušumović Davčik, načelnica Gradske uprave i Saša Vučinić, gradonačelnik i s druge strane Pokret gorana, a od 2010. godine i JKP „Čistoća i zelenilo“. Uslove za podizanje vetrozaštitnog pojasa propisuje Služba za lokalni ekonomski razvoj, na čijem čelu je Mirko Ostrogonac, koji i potpisuje izbor ponuđača u javnoj nabavci male vrednosti. Sadnja i održavanje se raspisuju na iznos koji potpada pod javnu nabavku male vrednosti, što znači da ne mora da se objavljuje u javnim glasilima, dovoljno je da se pošalju tri poziva za sakupljanje ponude, i samo jedna dostavljena ponuda. Na zvaničnom sajtu grada postoje podaci o raspisivanju javne nabavke male vrednosti za podizanje vetrozaštitnih pojaseva za pet slučajeva samo za 2010. godinu. Nema ni starijih, ni novijih podataka.

U protekle četiri godine grad je sa Pokretom gorana potpisao najmanje deset ugovora o javnoj nabavci male vrednosti sadnog materijala i održavanja vetrozaštitnih pojaseva. Ugovori su potpisivani 9. juna na 2,7 miliona, pa 12. decembra 2008. na 1,1 milion, zatim 21. avgusta 2009. na 2,8 miliona, pa 16. juna 2010. godine na iznos od 2,9 miliona dinara. Novi ugovor grad i Pokret gorana sklapaju 8. novembra 2010. na iznos od 3,1 milion, pa opet 9. februara 2011. na iznos od 1,6 miliona dinara.

Osim za podizanje, ugovara se i posao održavanja vetrozaštitnog pojasa, a gradsku upravu izgleda nije zbunjivalo to što zelenog pojasa niti ima, niti što se sadnice u ogromnom procentu nisu primile. Tako 24. avgusta 2010. načelnica Gradske uprave Marija Ušumović Davčik sa Pokretom gorana potpisuje ugovor o održavanju vetrozaštitnog pojasa u naselju Žednik, što će koštati 1,4 miliona dinara, a dan kasnije načelnica potpisuje ugovor sa Vladimirom Draginom u ime JKP „Čistoća i zelenilo“ koji će za 1,3 miliona održavati sadnice u Bajmoku. Tokom 2011. Pokretu gorana kroz dva ugovora isplaćeno je 1,5 miliona na ime podizanja i održavanja vetrozaštitnog pojasa, a JKP „Čistoća i zelenilo“ 3,7 miliona dinara ugovorom dodeljuje gradonačelnik bez javne nabavke jer je javno preduzeće naručilac posla. Zanimljivo je da je u gotovo svim slučajevima plaćan avans i do 50 odsto, a ostatak sume obično u roku kraćem od mesec dana. O datumima isplata postoje zabeleške na ugovorima.

Zanimljiv je i izbor i cena sadnica koje su korišćene, Pokret gorana masovno je sadio sibirski brest za koji se pokazalo da ne podnosi najbolje ovdašnju klimu, a gorani jednu sadnicu bresta, npr. 2010. godine, prodavali su gradu za 650 dinara, a na zvaničnom sajtu „Vojvodinašuma“ danas 100 sadnica bresta košta 4.326 dinara. Pokret gorana jednu sadnicu javora prodao je za 740 dinara, a po cenovniku „Vojvodinašuma“ 100 sadnica javora košta 1.174 dinara.

U budžetu za ovu godinu pod stavkom „poljozaštita“ planiran je 41 milion dinara za podizanje i održavanje vetrozaštitnih pojaseva.