• Pregleda: 1343

Pola veka subotičke muzike kroz pero Tihomira Mišića

Gde su bile najbolje svirke, od čega su se pravile prve električne gitare, ko je izdao prvu LP ploču, koji bendovi su ostavili neizbrisiv trag na muzičkoj sceni našeg grada i mnoge druge zanimljivosti krije knjiga Tihomira Mišića "Pola veka subotičke popularne muzike", koja je predstavljena u petak u Gradskoj biblioteci.
Foto: Imre Tot (Szabad Magyar Szo)
Pola veka subotičke muzike kroz pero Tihomira Mišića

A sve je počelo na oko 150 metara od Gradske biblioteke, gde se preko puta hotela "Patria" nalazio kafe "Lojke", u kojem su se održavale svirke 50-tih godina prošlog veka. Kako je objasnio autor knjige, prva iskra rokenrola u Subotici rodila se baš na tom mestu, kada je bend "Komete" zasvirao "Rock Around The Clock" od Bila Haleja, nakon čega su i drugi bendovi počeli da sviraju ovaj žanr.

- Te prve grupe su uglavnom bile grupe za igranke i šizilišta. Svi znamo da je Jadran šizilište, kako su ga zvali, u jednom momentu prodalo 1.200 karata i da su bacali letke iz helikoptera da bi obavestili ljude da će biti svirka, što nam u današnje vreme deluje nestvarno - kazao je Tihomir Mišić, dodajući da je kriterijum za ulazak u knjigu bio bend koji stvara autorsku muziku, koja nije bila prisutna u velikom delu 60-tih godina, kao ni početkom 70-tih. - Prve grupe nije zanimalo da prave autorsku muziku, jer Subotica nije imala diskografsku kuću i one se nisu mogle snimiti, pa su ti bendovi svirali muziku na igrankama, rokenrol je bila plesna muzika koja je zabavljala mlade i tako je bilo sve do početka 70-tih godina.

Tihomir Mišić (Foto: Imre Tot / Szabad Magyar Szo)

PRVE ELEKTRIČNE GITARE - "Tih davnih 60-tih godina prošlog veka, imala sam oko petnaestak godina i dobro se sećam početka muziciranja moga brata Encera i njegovog benda. Neretko su vežbali u našem dvorištu, u kući u kojoj i danas živim. Tu su se obavljale i sve ostale aktivnosti vezane za bend. Jedan od najinteresantnijih događaja bi mogao da bude pravljenje električnih gitara kod majstora Kudlika. Prve njihove električne gitare su bile napravljenje od fosni koje su sekli u obliku gitare. Te fosne, tj. gitare su onda farbali u belu boju. U to vreme nisu postojale ove današnje brzosušeće farbe za drvo, pa su se gitare danima sušile. Pošto su bile ofarbane sa svih strana, morale su biti negde okačene, a za to je poslužio dud u dvorištu. Ali avaj, pored duda je stalno neko morao da dežura i tera mušice koje su se lepile po sveže ofarbanim gitarama i pravile tačkice. Tek kada su se osušile, malo tačkaste, nosile su se kod majstora Kudlika i on bi onda na njih stavljao magnete, žice i sve što treba. Tako su Encer i bend došli u posed prvih električnih gitara, nažalost, ovi primerci nisu sačuvani", sećanja su Encerove sestre Milice Gršić.

Naredna decenija Subotici je donela disko klubove, koji su, kako je autor objasnio, "zadali udarac" muzici koja se svirala na igrankama, te su se nastupi preselili na periferiju grada, u domove omladine.

- Što se tiče autorske muzike, tu možemo pomenuti grupu "Oktopus" koja je bila najznačajniji bend 70-tih godina, dok su 1982. godine snimili prvu LP ploču. Kraj 70-tih godina karakteriše i pojava pank muzike, po čemu je Subotica bila poznata - naveo je autor, ističući da su se 80-tih godina svirke preselile u kafiće i prostorije mesnih zajednica, koje su bile širom otvorene za sve izvođače, pod uslovom da ostave prostor u onom stanju u kakvom su ga i zatekli. - Upravo je najviše izvođača i grupa bilo 80-tih, pregršt žanrova koji su se svirali po Subotici, skoro da nije bilo muzičkog pravca koji se nije svirao. Tada se pretežno svirala autorska muzika i onaj ko je znao da svira svega tri akorda, svirao je autorsku muziku, jer se niko nije plašio da svira, da piše autorsku muziku, da sastavi tekst.

Bez obzira na ratne okolnosti 90-tih godina, muzička scena u Subotici nije posustajala. Rokenrol polako odlazi na marginu i spušta se u podzemlje, a svira se i po kafanama.

- U kafani "Kod Šaje", mislim da je tamo jedan od najboljih subotičkih bendova "Džukele" izdao svoju prvu pesmu "Amerika". Formirala se gitarska scena i sviralo se u podrumu "Gustav", u "Lifku" su dolazili dobri poznati bendovi, kafići su imali svirke, a onda su došle 2000-te i neki novi klinci - zaključio je Mišić.

Prema rečima Stevana Mačkovića, direktora Istorijskog arhiva Subotice, naš grad do sada nije imao sličnu publikaciju koja se na ovaj način bavila muzikom, obuhvatajući i popularnu muziku, u čemu se ogleda njen najveći značaj.

- Muzika se obrađivala, ali druge grane muzike, ne popularna muzika. Pisalo se o Muzičkoj školi, o muzičkim stvaraocima, ali ovo je čini mi se prvi put, samim time i pionirski poduhvat u čemu se i ogleda značaj ove knjige. Vreme će pokazati da je tiraž od 500 primeraka bio relativno mali i da će uskoro doći do nekog obnovljenog, drugog izdanja, što će potvrditi značaj ove publikacije - rekao je Mačković.

Za Bogomira Mijatovića, novinara u penziji i autora "Ilustrovane enciklopedije rok muzike u Vojvodini 1963-2013", knjiga Tihomira Mišića je spomenik ljudima koji su dali veliki doprinos kulturi Subotice i šire. 

Subotica je najmanji grad, od svi velikih gradova na prostoru bivše Jugoslavije, koji je podario četiri tako velika imena kao što su Bata Kovač, Aca Korać, Silvester Levai i Gabor Lenđel i zbog toga mislim da je ova knjiga jako važna - istakao je Mijatović, dodajući da ne postoji teži posao od pisanja enciklopedije. - Na promociji sopstvene knjige sam rekao da je lakše napisati roman koji će dobiti Ninovu nagradu, nego lošu enciklopediju. Znate koliko ljudi je Tihomir morao da intervjuiše, da juri, da ih traži i to samo onaj koji je prošao kroz sve to može da shvati, kroz šta sve je Tihomir morao da prođe da bi napisao ovo delo. Subotica je jedinstvena i po tome što ima svoj sajt o muzičkoj sceni, to nema ni Beograd, ni Novi Sad, Zagreb, Ljubljana, Skoplje, samo Subotica i treba da bude ponosna na taj sajt, kao što treba da bude ponosna na to što je postala deseti grad u Vojvodini koji je dobio svoju muzičku enciklopediju.

Foto: Imre Tot / Szabad Magyar Szo

Ideja o pisanju knjige "Pola veka subotičke popularne muzike" nastala je nešto pre 2009. godine, kada se Tihomir Mišić posavetovao sa Jugoslavom Ivićem, koji mu je rekao da je ideja odlična, ali da će mu biti potrebno mnogo vremena da je realizuje. U procesu dugotrajnog prikupljanja materijala, želeli su da snime i dokumentarni film, da naprave autorsku emisiju o subotičkoj muzici, ali nijedna televizijska stanica nije bila zainteresovana za emitovanje, dok je Grad ovaj projekat odbio. Nakon toga, Tihomir Mišić, Jugoslav Ivić i Branko Kozarić pokreću 2009. godine sajt "Sva ta muzika", kao multimedijalnu platformu koja će poslužiti kao dobra osnova za pisanje knjige, a deceniju kasnije, ta knjiga je izašla iz štampe i u petak predstavljena Subotičanima.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

3
Zoran Buinjac Odgovori
Bravo Tihomire! Uradio si izutetan posao koji Subotcu i jos vise uzdize u kulturoloskom smislu i napunio si Gradsku biblioteku, kao retko ko! Prvo, "Kosarkaska monografija Subotice" pre deset godina, pa sada ovo izdanje vezano za muzicka zbivaja, stavlja te u red subotickih velikana pisane reci! Jos jednom VELIKO BRAVO!
Drug Odgovori
Bravo Fi!
DRAPO Odgovori
Svaka čast Tihomire na puno truda, zalaganja i utrošenog vremena !!! Knjiga je fenomenalna !!!
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.