Počeo Veliki post
Sve se više naših sugrađana pridržava pravila posta, a po rečima protonamesnika Dragana Stokina, starešine Hrama Vaznesenja Gospodnjeg, na svakoj liturgiji se pričesti od 100 do 150 ljudi, dok se mesečno njih 400 ispovedi.
- Od srca preporučujem svima da poste i da kroz uzrastanje u postu uzrastaju u zdrave i kompletne ličnosti, spremne i sposobne da izgrađuju iste takve odnose. Post je vrlo dobar mehanizam da čovek ovlada sobom, a samim tim i da izgradi dobar odnos sa Bogom, ljudima i sveukupnom prirodom koja ga okružuje, da u potpunosti osmisli svoj život – poručuje otac Dragan. – Savetujem vernicima da ne poste po sopstvenoj volji nego da dođu i posavetuju se sa sveštenikom o svemu što post nosi. Ima sve više autentičnih vernika, koji žive efemernim životom.
Ovo je ujedno i najstrožiji post. U vreme ovoga posta uzdržavamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa životinjskim masnoćama. Vino i ulje dozvoljeni su samo subotom i nedeljem, ali i na dan Sv. četrdesetorice mučenika (Mladenci), dok se riba može koristiti samo na Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi", a pogotovo strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeljne dane osim srede i petka može razrešiti ulje, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog sveštenika. Prva tri dana prve nedelje Velikog posta od starine se poste posebno strogo. To isto važi za poslednju nedelju posta koju postimo „na vodi", osim Veliki Četvrtak na koji razrešavamo na ulje i vino. Na Veliki Petak se uzdržavamo od jela i pića sve do iznošenja plaštanice, dakle do 3 sata popodne, posle čega se uzima lagan obrok „na vodi". Takođe strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
Zbog toga lekari savetuju oprez jer neizbalansirana ishrana može da dovede do velikih zdravstvenih problema.
- Tokom posta je važno pridržavati se principa koji važe i za vegansku ishranu, obzirom da je taj način ishrane najpribližniji ishrani za vreme posta. Voće i povrće treba da čini bazu ishrane i treba pokušati da se količinski unosi najviše povrća, a ne žitarica, što je u našoj sredini češće. Preporučuje se pet ili više porcija voća i povrća na dan, pri čemu jednu porciju čini 80 g namirnice, osim za suvo voće za koje je jedna porcija 30 g – savetuje spec. dr med. Karolina Berenji iz Zavoda za javno zdravlje Subotica. - Skrobnu hranu, u koju spada hleb i krompir treba unositi uz svaki obrok, ali u umerenoj količini i ne kao jedini sastojak obroka. Radi obezbeđenja dovoljnog unosa vitamina B grupe kojih pretežno ima u životinjskim namirnicama, izuzetno je važno da se unose žitarice od celog zrna, kao što je crni hleb, integralni pirinač, integralne testenine, pahuljice od celih žitarica. Namirnice bogate belančevinama u koje spadaju pasulj, sočivo, leblebija, soja, tofu i kikiriki treba jesti svakodnevno, u više obroka tokom dana. Jezgrasto voće i semenke kao što su orasi, lešnici, bademi, semenke suncokreta, bundeve, lana, susama su važne za dobar odnos masnih kiselina u ishrani i treba ih unositi svakodnevno u količini 30-50 g. Radi obezbeđenja dovoljnog unosa kalcijuma, koji naše stanovništvo pretežno unosi iz mlečnih proizvoda, preporučuje se svakodnevni unos zelenog lisnatog povrća (blitva, spanać, brokoli), uz već pomenute semenke od kojih je susam najbogatiji ovim mineralom. Sitne ribe koje se jedu zajedno sa kostima, kao što su sardine ili inćuni su takođe odličan izvor kalcijuma.
Ipak, naglašavamo, da post nije samo uzdržavanje od masne hrane, već i loših misli i dela.
