Po platu kod inspektora

- Za nas su i poslodavci i zaposleni stranke, iako se često dešava da nam zaposleni kažu da štitimo poslodavce i obratno. Prilikom nadzora, ukoliko uočimo nepravilnosti donosimo rešenja i nalažemo poslodavcu da ih ispravi i podnosimo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka - kaže Popovićeva.

Represivne mere se sporovode i protiv zaposlenih, što je naročito prisutno na gradilištima, ali i drugim preduzećima. Najviše prekršajnih prijava ima protiv radnika koji su dobili odgovorajuću zaštitnu opremu, ali ne žele da je nose.
- Mnoga preduzeća su poboljšala uslove bezbednosti na radu, ali smo prošle godine, zbog četiri smrtna slučaja i 20 teških povreda na gradilištima i trgovinama, počeli sa kažnjavanjem radnika. Kazne za nenošenje zaštitne opreme iznose 20.000 dinara, dok preduzetnici ukoliko ne poštuju odredbe zakona plaćaju 400.000 dinara, a pravna lica od 800.000 do milion dinara - kaže Popović.

Ona ističe da je „najsigurnije prijave uputiti pismenim putem, što se može učiniti i anonimno bez opasnosti da će izvor dojave biti otkriven".
- Zaposleni nam se često javljaju zbog neuplaćenih doprinosa, što je nadležnost Poreske uprave. Osim toga, imamo puno žalbi protiv poslodavaca koji nisu vratili radničke knjižice radnicima, a razlog tome je jer nisu platili doprinose, pa ne mogu da ih zaključe - kaže Popovićeva.

Nadležnost inspekcije rada doseže samo do prestanka radnog odnosa, a nadoknadu i prava nakon otkaza građani moraju potražiti putem suda. Samo u dva slučaja kada inspekcija može da pomogne iako je radni odnos prekinut je „zaboravljena radnička knjižica i nezakonito davanje otkaza".

- Tada je potrebno pokrenuti radni spor protiv rešenja, a nama se podnosi zahtev za privremeno odlaganje dok sud ne donese odluku. Ako je stranka u pravu možemo odložiti rešenje do konačne sudske odluke - kaže

* * *

Sporni godišnji odmori

Mnogi Subotičani nisu zadovoljni tokom procedure i time što rešenja inspekcije rada nisu u prvom stepenu izvršna. Recimo, u slučaju kada poslodavac više meseci nije isplatio radnicima zarade i pored naloga inspektora da se isplata izvrši odmah, rešenje ne može biti izvršeno dok ne bude konačno.
- Poslodavci imaju pravo na žalbu, pa često prođe više meseci do izvršenja konačne odluke. Mnogi dolaze da nam se žale nakon što su prekinuli radni odnos, što je slučaj sa godišnjim odmorima. Možemo jedino da ih uputimo na sud kako bi ostvarili nadoknadu za iskorišćeni godišnji odmor. Prilikom nadzora smo utvrdili da veliki broj poslodavaca tvrdi da su zaposleni bili na godišnjem odmoru, ali da im nisu izdata rešenja ili da su koristili odmor iz više delova, a ne iz dva dela kako zakon predviđa - kaže Mirjana Popović.

Rade na crno u sezonskim poslovima

Mirjana Popović kaže da se o radu na crno više priča, nego što ga zaista ima, mada je najviše zastupljen u sezonskim poslovima, građevini i poljoprivredi.
- Visoke kazne su doprinele da imamo sve manje nelegalnog rada, mada postoje poslodavci koji nisu legalizovali svoju delatnost, ali u takvim slučajevima nemamo nadležnost. Tek kada se delatnost legalizuje možemo reagovati i na rad na crno.