• Pregleda: 935

Održana radionica na temu pravilnog upravljanja otpadnim uljima i mazivima

Srbija godišnje uveze oko 54 hiljade tona baznog ulja, od čega se svega jedan odsto otpadnog ulja vrati u upotrebu kroz proces rafinacije, rečeno je na današnjoj radionici u regionalnoj privrednoj komori, koja je imala za cilj da privrednicima ukaže na mogućnosti upravljanja otpadom koji nastaje upotrebom ulja i maziva.
Održana radionica na temu pravilnog upravljanja otpadnim uljima i mazivima

Proces linearne ekonomije koji podrazumeva krilaticu "proizvedi, upotrebi, baci", naša zemlja bi uskoro trebalo da ostavi za sobom, budući da je ušla u proces implementacije cirkularne ekonomije, koja se vodi novim trojstvom "proizvedi, upotrebi, proizvedi". Siniša Mitrović, rukovodilac Službe za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije, objašnjava da je poražavajuće to što se u Srbiji danas reciklira svega 5 odsto otpada, pri čemu naša država nema ni Centar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, već se on izvozi u Zapadnu Evropu po vrlo visokim cenama.

- Naša intencija je da poginemo domaću infrastrukturu kada je u pitanju tretman industrijskog otpada i u ovom trenutnu pratimo, pre svega, mineralna i sintetička ulja. Velika količina tog ulja koristi se za zagrevanje radionica, zanatskih prostorija, grejanje plastenika i staklenika, stoga je naš cilj da okupimo sve prevozničke i transportne kompanije, automehaničarske radnje i ostale velike servise, kako bismo privrednicima približili regulativu Republike Srbije po pitanju tretmana otpadnih ulja, ukazali na načine pravilnog upravljanja otpadnim uljima i opasnom ambalažom od ulja i pesticida - objasnio je Mitrović.

Prema njegovim rečima, rešenje problema nalazi se u kreiranju platforme industrijske simbioze, koja bi podrazumevala da ono što u jednom, velikom preduzeću postane otpad, u drugom, malom preduzeću postane sirovina.

- Nula opada. To je proces koji se sada sprovodi svuda u Evropskoj uniji, da sve što proizvedete, možete da generišete i vratite u proces ponovne upotrebe ili da iskoristite za proizvodnju energije. To je neminovno, jer se oko 30 odsto otpada u Evropi koristi za energiju, 30 odsto se vraća u upotrebu za novi proizvod, a 30 odsto završava na deponiji. Srbija trenutno preko 95 svog otpada generiše na deponija, a prema procenama koje se rade u Privrednoj komori Srbije, godišnje sahranimo 50 miliona evra reciklažnog materijala koji bi ponovo mogao da se upotrebi, poput tvrde plastike, pet ambalaža, limenki i stakla. Ovaj podatak je time veći, ako se uzme u obzir da su potrebe naše industrije takve da nam godišnje treba oko 50 hiljada tona reciklažnog stakla - istakao je Mitrović.

Ukoliko bi se u potpunosti implementirala, cirkularna ekonomija bi Srbiji mogla da donese otvaranje manjih preduzeća i takozvanih "zelenih" radnih mesta, koja bi se, kako je objasnio Mitrović, bavila reciklažom i proizvodnjom novih materijala, čime bi se postigle i značajne uštede. Ipak, za uspešnost celog procesa važno je učešće industrije, ali i građana.

- Mi već 18 godina pregovaramo o primarnoj selekciji otpada u Srbiji, stalno to odlažemo za nekakva druga vremena, a bez primarne selekcije otpada koja najpre počinje u domaćinstu, ne možete dobiti sirovinu, jer čim neka pet ambalaža zavši na deponiji, već na sebi ima peska, blata, masti, ulja i ona se kao takva ne može vratiti u proces proizvodnje, bez ogromnih troškova za njeno čišćenje - poručio je Mitrović.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

1
Tibi Odgovori
Od cele priče , najviše mi se svidela dama iz prvog reda (slika donja)
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.