• Pregleda: 2618

Održana istorijska tribina na temu "Žene za istoriju: Bunjevke i Srpkinje"

U prostorijama Bunjevačke matice, u subotu, održana je istorijska tribina na temu „Žene za istoriju: Bunjevke i Srpkinje“. Tribina je deo programa “U čast 13. novembra 1918.”, koju tradicionalno organizuju SKC “Sveti Sava”, Bunjevački kulturni centar, Udruženje ratnih dobrovoljaca od 1912. do 1918. godine, njihovih potomaka i poštovalaca i Grad Subotica.
Foto: bunjevci.net
Održana istorijska tribina na temu "Žene za istoriju: Bunjevke i Srpkinje"

U radu Velike narodne skupštine 1918. godine učestvovalo je  ukupno 757 delegata, od kojih 578 Srba, 84 Bunjevca, 62 Slovaka, 21 Rusin, 6 Nemaca, 3 Šokca, 2 Hrvata i jedan Mađar. Među delegatima  bilo je i sedam žena,  Milica Tomić iz Novog Sada, Mara K. Jovanović iz Pančeva i pet hrabrih žena iz Subotice, Katica Rajčić, Olga Stanković, Anastazija-Taza Manojlović, Mara Malagurski i  Magdalena Manda Sudarević.

Svaka od ovih žena, kao i svi ostali delegati koji su učestvovali u radu Velike narodne skupštine, imali su obavezu  da prikupe minimum 1000 glasova.

- Ovih pet Bunjevki i Srpkinja iz Subotice koje su učestvovale 25. novembra 1918. godine na Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostalih Slovena ostale su zaboravljene,  neistražene, o njihovim životima se malo zna, a reč je o pet žena koje su bile političarke, književnice i humanitarke. Bunjevačka matica u poslednjih godinu dana  bavi se aktivnijim istraživanjem o značaju ovih žena, i upravo tribina  "Žene za istoriju: Bunjevke i Srpkinje" trebalo bi da nam pokaže ko su bile Subotičanke koje su imale pravo glasa, kada većina žena u Evropi nije - poručio je na otvaranju predsednik Bunjevačke matice, Veljko Vojnić.

Govoreći o tim novembarskim danima i ulozi Bunjevaca u oslobođenju, istraživač istorije Bunjevaca i arhitekta, Mijo Mandić naglasio je koliki je bio doprinos ovih uglednih Subotičanki.

- Petar Pekić u svojoj istoriji oslobođenja Vojvodine piše: Videći kako se ruši Monarhija svi su Bunjevci i Srbi rodoljubi tako dakle osećali, da je došlo vreme, da se i među njima pokrene snažna akcija za svoje oslobođenje. U svim rodoljubivim domovima  održavani su sastanci i dogovori o tome da se počne u svrhu zajedničkog istupa Bunjevaca i Srba protiv poraženih tlačitelja svoga naroda. Ne samo borbeni rodoljubi, nego i naše svesne Bunjevke su davale poleta našem narodu, da se nađe složan i jednodušan u tim najvećim trenucima naše novije istorije. Naročitu su agilnost u tom pogledu pokazale Kata Prćić, Mara Malagurski, Manda Sudarević, Olga Stanković i druge naše vrle rodoljupke - kazao je predsednik  Odbora za istoriju Bunjevačke matice, Mijo Mandić.

Podsećajući da su pre 100 godina te žene pravo glasa dobile samo na trenutak, doktorantkinja na Fakultetu za medije i komunikacije „Singidunum“ i predsednica Odbora za informisanje u Bunjevačkoj matici, Sandra Iršević, ukazala je na  značaj emancipacije Bunjevki za razvoj prvog talasa feminizma.

- Bunjevke i Srpkinje, koje su učestvovale na Velikoj narodnoj skupštini u Novom Sadu dobile su pravo glasa, ali samo tada. To je bio prvi i usamljeni slučaj političke emancipacije žena na ovim prostorima, i moralo je proći još nekoliko decenija da bi žene dobile puna politička prava i u tom segmentu  izjednačile se sa muškarcima, tačnije 1945. godine žene u Jugoslaviji dobile su pravo glasa. Žene su kroz istoriju stalno vodile borbu za ostvarivanje svojih prava,  a pripadnice manjina vodile dvostruku borbu i to:  za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava,  prava na rad i  maternji jezik. Istražuje se taj istorijski trenutak, ali Subotičanke su ostale neistražene, samo se spomenu prilikom obeležavanja 25. novembra Dana Velike narodne skupštine, koji je jedan od četiri nacionalna praznika bunjevačke nacionalne manjine u Srbiji. Po nekima od njih je nazvana ulica ili trg, ali uglavnom o drugima je teško pronaći bilo kakva obeležja. Reč je pravim pionirkama kada govorimo o učešću u političkom životu, kulturnom, humanitarnom i njihovom uspehu prethodila je teška borba, a ostavile su uticaj ne samo na Suboticu, nego i današnju Srbiju - naglasila je Iršević.

Foto: bunjevci.net

Izvor: Subotica.com

povezane teme

2
Mikica Odgovori
Ne treba zaboraviti ove velike žene čije je delo i hrabrost uticalo na slobodu i napredak našeg grada i zemlje. Spominjati ih što češće jer su to zaslužile.
Bex Odgovori
"Пошто је одлучено је да Велика народна скупштина буде одржана 25. новембра, уочи скупштине одржани су избори за посланике. Према службеним подацима, од 757 посланика, Срба је било 578, а Буњеваца 84, уз 3 Шокца и 2 Хрвата. Међутим, прави број Буњеваца је био нешто мањи. Пошто је процењено да у Суботици живи 70 000 Буњеваца и 5 000 Срба, а један посланик се бирао на 1000 становника, Суботица је укупно имала 75 представника. Међутим, приликом попуњавања овог броја није вођено рачуна о етничкој и националној структури, па је Буњеваца било тек 44, а Срба 31. У Сомбору је ситуација била другачија, па је од 18 представника, Срба било 11, а Буњеваца 7. Уз још 6 буњевачких представника из других бачких места, њихов укупан број је вероватно 57 ( Један од изабраних буњевачких представника, Стипан Матијевић, сигурно није учествовао на новосадкој скупштини, због обавеза које је као градоначелник имао у Суботици (S. Matijević, нав. дело, 9)."  Aleksandar Horvat, Етнички идентитет војвођанских Шока
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.