Obnavljanje spomenika Lajošu Vermešu
Pre sedam godina je iz zaborava izronila priča o Lajošu Vermešu (1860-1945) koji je u periodu od 1880. do 1914. godine tradicionalno organizovao „Palićku olimpijadu“, sportsko takmičenje koje je bilo preteča modernih olimpijskih igara koje su proslavile Pjera de Kubertena.
Spomen obeležje je oskrnavljeno još pre dve godine, nestala je bronzana ploča i na inicijativu sportskih novinara i Rotary kluba Subotice ploča koja je nestala će sutra i zvanično biti vraćena na svoje mesto.
Iskreno se nadamo da nećemo morati ponovo da pišemo ovakvu vest, i nadamo se da će ova ploča makar biti osigurana kako ne bismo morali ponovo da strepimo od vandala koji bi je uništili ili iskoristili kao sekundarnu sirovinu za sitne pare.
Nakon svečanog otvaranja obnovljenog spomenika u 20 časova održaće se Olimpijsko veče u restoranu "Mala gostiona".
Pogledajte kako je spomenik izgledao ranije, a kako izgleda sada.
Lajoš Vermeš organizovao je Palićke igre koje su bile preteča modernih olimpijskih igara 
Palićke igre su tada zvane Palićka Olimpijada, igrane su i leti i zimi i trajale su od 1880. do 1914, kada su zauvek prekinute zbog Prvog svetskog rata. Letnje discipline su bile bacanje kugle, skok u dalj, skok iz mesta, plivanje sa preprekama, a glavna zimska disciplina je bila jedrenje na ledu po Panonskom jezeru, dok su mačevanje i drugi sportovi koji su se održavali u zatvorenom prostoru igrani i leti i zimi. Za razliku od modernih igara, Palićke olimpijske igre je pratila publika sa dubokim džepom, dok su takmičari bili ljudi slabijeg imovnog stanja, uz retke izuzetke. Lajoš Vermeš je osnovao i dva sportska društva Ahiles i Subotičko gimnastičko društvo, a Ahiles je kasnije preuzeo ulogu organizatora Palićkih igara, koje su u to vreme bile najveća sportska manifestacija u ovom regionu. Kao mlad plemić Lajoš Vermeš je 1876. godine, otišao u Napulj da sa Mironovog bacača diska "uzme meru", kako bi u subotičkoj "gvožðari" napravio isti takav disk. Sa italijanskom aristokratijom Vermeš se, "ubijajući vreme", takmičio u raznim sportovima, od mačevanja, do bacanja diska, pa se veruje da je na taj način i roðena ideja o Palićkim olimpijskim igrama. Zvanične Olimpijske igre u Evropi, u to vreme još nisu bile inicirane.
Aristokrata sa Palića Lajoš Vermeš (1860-1945) je 14 godina pre Pjera Kubertena u Atini, organizovao Palićke sportske igre na temelju antičkih igara
U ovom delu Evrope negovani su novi sportovi-pored tradicionalnog jahanja, streljaštva, rvanja - u program se uvodi biciklizam, boks, mačevanje, bacanje diska, gimnastika... Interesantno je da je mladi Vermeš autor i prvog Olimpijskog sela. I takmičari i publika dolazili su iz čitave Evrope na Palić, koji je tada bio poznata vazdušna banja. Da bi smestio sportiste, Vermeš je sagradio nekoliko objekata, a meðu njima i Vilu Bogojvar (na maðarskom Sova). Vermeš je pored entuzijazma uneo i pozamašni kapital u ove Olimpijske igre, a Palić, zahvaljujući njemu, postaje turistička destinacija, letovalište i sportski centar imućnih.
