Običaje ušarenili kao uskršnja jaja

Na pra­gu naj­ve­ćeg hri­šćan­skog pra­zni­ka, su­ži­vot Su­bo­ti­ča­na je bo­ga­ti­ji ne­go u mno­gim dru­gim me­sti­ma, jer na se­ve­ru Bač­ke i Sr­bi­je ži­vi 28 na­ci­ja, ko­je sve raz­li­či­to­sti i obi­ča­je pri­la­go­đa­va­ju za­jed­nič­koj vas­kr­šnjoj ra­do­sti.

Ovde možete pogledati fotografije sa Izložbe uskršnjih jaja u Gradskoj kući

Raz­li­či­tost je sa­mo u na­zi­vi­ma, a obi­ča­ji se sve vi­še pro­ži­ma­ju u mul­ti­na­ci­o­nal­noj Su­bo­ti­ci. Tu je sa­ču­va­no i naj­vi­še me­šo­vi­tih bra­ko­va. Pri­hva­ti­li su jed­ni od dru­gih deo obi­ča­ja, uša­re­ni­li ih kao us­kr­šnja ja­ja. Svet­ko­vi­ne su slič­ne. Ono što je pra­vo­slav­ci­ma cr­kve­na li­tur­gi­ja, ka­to­li­ci­ma je mi­sa. Pred Us­krs po­ste i jed­ni i dru­gi, od­la­ze na pri­čest na Ve­li­ki pe­tak i u ne­de­lju, pre bo­ga­tog us­kr­šnjeg ruč­ka. Ove go­di­ne pra­vo­slav­ci i ka­to­li­ci sla­ve Vas­krs u jed­nom da­nu, pra­znu­ju u svo­jim cr­kva­ma, ali če­sti­ta­ju jed­ni dru­gi­ma. Iz­go­vo­re­ne raz­li­či­tim je­zi­ci­ma us­kr­šnje če­stit­ke bri­šu gra­ni­ce ve­ro­i­spo­ve­sti u Bač­koj. Bu­nje­vač­ki „Sri­tan Us­krs“, „Če­sti­ta­mo Isu­so­vo us­kr­snu­će“, pra­vo­slav­ni „Hri­stos vas­kr­se“ i „Va­i­sti­nu vas­kr­se“, hr­vat­ski „Sret­ni us­kr­sni blag­da­ni“ i ma­đar­ski „Kel­le­mes hu­sve­ti un­ne­pe­ket“ svi raz­u­me­ju.

Ve­li­ki broj Su­bo­ti­ča­na sla­vi i ka­to­lič­ki i pra­vo­slav­ni Vas­krs, i ka­da ka­len­dar­ski ni­su u istom da­nu. Ta­ko je u po­ro­di­ci An­tu­ša Ro­mi­ća.

– Su­pru­ga je Srp­ki­nja, pa sla­vi­mo oba Us­kr­sa. Ka­da se po­klo­pi kao u ne­de­lju, još smo ra­do­sni­ji. Če­sti­ta­mo kom­ši­ja­ma i rod­bi­ni, ku­va se šun­ka i ja­ja. Ono što mi Bu­njev­ci štuje­mo, to je Vo­de­ni po­ne­deljak. Taj ka­to­lič­ki obi­čaj ima­ju sa­mo Bu­njev­ci. Od­mah iza us­kr­šnje ne­de­lje ide se po ku­ća­ma i po­li­va­ju de­voj­ke par­fe­mi­ma. Do­ma­ći­ce po­li­va­če da­ru­ju us­kr­šnjim ja­ji­ma i ki­te ih cve­ćem. Ra­ni­je su vo­dom po­li­va­li de­voj­ke, ali tra­di­ci­ja se me­nja, obi­ča­ji su sa­vre­me­ni­ji – ka­že An­tuš.

Ro­ži­ka La­slo je in­že­njer­ka u pen­zi­ji, ve­drog du­ha, u se­dam­de­set če­tvr­toj go­di­ni. Ka­že da je svo­je ka­to­lič­ke obi­ča­je ra­do pri­la­go­di­la srp­skim i bo­san­skim.

– Ma­đa­ri­ca sam, ali iz Bo­sne sam pri­hva­ti­la ne­ke obi­ča­je. Far­ba­nje ja­ja, obla­če­nje ja­ja u čip­ke, u ko­pri­vu, ša­ra­nje gušč­jim pe­rom, ku­va­nje u lu­ko­vi­ni. Pi­sa­li smo us­kr­šnje če­stit­ke, pra­vi­li ukra­se, da­ri­va­li naj­bli­že, išli na na­še mi­se, a kom­ši­je na ju­tre­nja – ka­že Ro­ža.

Po­ro­di­ca Traj­ko­vić sla­vi oba Us­kr­sa. Me­ri­ma je Srp­ki­nja, a su­prug Ivan ka­to­lik.

– Ra­du­je nas za­jed­nič­ki Us­krs. Sve obi­ča­je ču­va­mo. Ma­lo je raz­li­ke. Pra­vo­slav­ci se ku­ca­ju ja­ji­ma, a u na­šoj ku­ći ka­to­li­ci to ne ra­de. Ni­smo ima­li vo­de­ni po­ne­de­ljak, ali de­ca se ra­du­ju po­li­va­či­ma, ko­ji­ma do­ma­ći­ce po­kla­nja­ju ja­je i po­mo­ran­džu. Naj­lep­ša je ra­dost de­ce u tom iz­o­bi­lju ukra­sa, je­la i ko­la­ča. Ivan ide na pri­čest u cr­kvu, jer po­sti, a po­sle fru­štu­ku­je­mo šun­ku i ja­ja, ren i po­ga­ču, ko­ju ne­ki no­se na po­sve­će­nje u cr­kvu. Ma­lo su dru­ga­či­ji obi­ča­ji u po­ko­ri. Ka­to­li­ci se to­kom po­sta od­ri­ču ne­čeg što vo­le. Za mog Iva­na su to ko­la­či, dok je pra­vo­slav­ni post stro­ži – ka­zu­je Me­ri­ma.

Ne­ki ka­to­li­ci za­vr­ša­va­ju Us­krs Be­lom ne­de­ljom, dru­gi Vo­de­nim po­ne­delj­kom. Pra­vo­slav­ci Us­krs sla­ve tri da­na, Vas­krs, Vas­kr­sni po­ne­de­ljak i Vas­kr­sni uto­rak. Ne­ki su obi­ča­ji osa­vre­me­nje­ni u od­no­su na tra­di­ci­ju, ali na­ro­du ne sme­ta. Va­žno je da se sla­vi.

N. Har­minc