Na put po bebu iz epruvete

Jedan pokušaj vantelesne oplodnje košta oko 200.000 dinara, a lokalna samouprava je, kako bi pomogla parovima koji žele a ne mogu da imaju decu, pa ulaze u program vantelesne oplodnje na teret RFZO, donela odluku da svaki treći pokušaj finansira iz gradskog budžeta. U ove svrhe opredeljeno je 12,5 miliona dinara, a ukoliko bude većeg interesovanja moguće je da će biti urađen i rebalans budžeta kojim bi se obezbedila dodatna sredstva.

Za razliku od nekih gradova u Srbiji koji već imaju svoje centre, poput Beograda i Novog Sada, pa čak i nekih manjih opština poput Valjeva i Leskovca, Subotica i dalje nema regionalni centar za vantelesnu oplodnju. Ideju je još pre osam godina začeo, a potom i prezentovao, prof. dr Aleksandar Radulović, specijalista akušerstva i subspecijalista steriliteta, fertiliteta i vantelesne oplodnje u subotičkoj bolnici, ali do danas ta ideja nije naišla na dobru volju nadležnih institucija.

- Ne postoji čak ni dobra namera da se projekat realizuje, iako bi subotičkoj bolnici, kao i našem gradu, doneo višestruku korist. Procena je da bi za jedan ovakav centar trebalo obezbediti oko 300.000 evra, ali to već tri godine, od kako uporno tražim pomoć, niko nije spreman da razmotri. Žalosno je što institucije, počev od lokalnog pa do republičkog nivoa, ne prepoznaju važnost jednog ovakvog centra, a svedoci smo da ga neke manje opštine u Srbiji imaju. Zato smo često primorani da naše pacijente iz programa vantelesne oplodnje šaljemo u inostranstvo na druge klinike, gde su troškovi postupka višestruko veći, a procedura mnogo komplikovanija — rekao je dr Radulović.

Centar za vantelesnu oplodnju bi bio, prema rečima dr Radulovića, veoma isplativa investicija sa 200 ciklusa godišnje, sa tendencijom povećanja tog broja. Da bi vantelesna opodnja bila uspešna, mora postojati kompleksan i kvalitetan tim, kvalitetna priprema pacijenata, dobra dijagnostika kako bi se napravio protokol lečenja i kako bi se povećale šanse za uspeh. Subotička bolnica sve to ima, ali nedostaju finansijska sredstva.

Proces vantelesne oplodnje o trošku države za sada se obavlja u svega nekoliko državnih bolnica, a liste čekanja su dugačke i traju mesecima. Prijavljivanje parova za postupak vantelesne oplodnje se nije menjao. Najpre je potrebno da se žena obrati svom ginekologu, nakon čega sa tom dokumentacijom i svim nalazima odlazi u RFZO, gde nadležna komisija odlučuje da li par ispunjava uslove da bi se započeo proces vantelesne oplodnje. Parovi, a mnogima od njih vantelesna oplodnja predstavlja jedini spas da dobiju željeno potomstvo, imaju pravo na dva besplatna pokušaja.

Otvaranjem centra za vantelesnu oplodnju Subotica bi se upisala na listu evropskih gradova koji imaju ovakve centre. Postupak vantelesne oplodnje bračnim parovima bi tako bio znatno olakšan, a pre svega jeftiniji. Subotica bi ujedno promovisala medicinski turizam, a bolnica bi kroz ovaj projekat mogla realizovati i niz drugih, od kojih bi imala i višestruke ekonomske dobiti.

- Pitanje zašto niko od nadležnih institucija i pored čvrstih obećanja (kakva su ne tako davno stizala iz pokrajinskog Sekretarijata za zdravstvo), nije reagovao i zašto nema sluha za otvaranje jednog ovakvog centra, ostalo je do danas, nažalost, i dalje otvoreno - zaključio je dr Radulović.

Ipak, sudeći po izjavama pojedinih političara izrečenih za skupšinskom govornicom, duvaju povoljniji vetrovi za ovaj projekat. I opozicija i pozicija nedavno su se u gradskom parlamentu složile da je regionalni centar za vantelesnu oplodnju neophodan ovom gradu.

Posle 13 godina dočekali ćerkicu Reku

U Subotici su 5. novembra 2008. godine, Viktorija i Jožef Irge uz pomoć državnog programa za vantelesnu oplodnju ostvarili svoj san i dobili potomstvo nakon 13 godina braka. Postali su roditelji devojčice Reke. Kako smo saznali, ne planiraju više dece, jer su presrećni što su naposletku uz mnogo muke dobili dete. Broj parova koji su zainteresovani za ovakav vid dobijanja potomstva sve je veći, a mnogi od njih upućuju se u druge centre, uglavnom van Srbije (najčešće u kliniku u Mađarsku),  gde se žene i porode, pa ne postoji precizna statistika o tome koliko se u Severnobačkom okrugu godišnje žena porodi vantelesnom oplodnjom.