• Pregleda: 6256

Mišićevo - selo u kojem se školska zvona i dalje čuju

Mišićevo je jedno od retkih sela koje raste, u kome ima sve više dece i sve više mladih koji žele da ostanu u njemu.
Foto: Pero Sunjka / Wikipedia
Mišićevo - selo u kojem se školska zvona i dalje čuju

Za razliku od mnogih sela koja ostaju pusta, u desetu deceniju od osnivanja, malo kolonističko selo Mišićevo ulazi ponoseći se činjenicama da je u njemu dečja graja sve glasnija i da mladi u njemu rado ostaju.

U selo sa oko četiri stotine stanovnika, kome su solunski dobrovoljci ličkog i hercegovačkog porekla još 1925. godine dali ime po slavnom srpskom vojvodi Živojinu Mišiću, rode još uvek rado sleću, te je jedno od retkih koje je uspelo da sačuva četvorogodišnju osnovnu školu, deo škole „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Bajmoka.

- Deca zato ne moraju da putuju na časove u Bajmok dok su još tako mala, a roditeljima je lakše jer ne moraju da ih čekaju i ispraćaju – naglašava Predrag Bobić, predsednik najmlađe subotičke mesne zajednice, koja se pre tri godine odvojila od Bajmoka. – Ponosni smo što je iz godine u godinu na ulicama sve više dece, što ima dosta mladih koji nisu otišli u grad, već svoju budućnost grade u svom selu. Zbog toga je na nama koji vodimo selo da im pružimo adekvatne uslove života – sačuvali smo poštu, uredili Dom kulture i park gde se rado okupljaju, napravili terene za košarku i odbojku, nedostaje još fudbalski teren. Od grada ćemo tražiti da nam dolazi lekar, bar jednom ili dva puta nedeljno, da stari i bolesni ne moraju putovati do Bajmoka.

Životu i razvoju sela u mnogome su doprinela i dva preduzeća – „Patent“, koje je od male mešaone postalo lider u proizvodnji stočne hrane i „Libero“, velika farma svinja i ozbiljan proizvođač krmača.

- Nekoliko domaćinstava nedavno je osnovalo mini farme i počelo sa ozbiljnom proizvodnjom mleka, a kako postoje dva otkupna mesta za stoku ljudi imaju i siguran plasman za stočarsku proizvodnju – dodaje Bobić. – Niču i plastenici u kojima se gaje povrtarske kulture i cveće, a kada bi uspeli da sredimo put ka Tavankutu, verujem da bi se mnogi odlučili i da se bave vođarstvo.

Meštani kažu da uvek može više i bolje, ali da su zadovoljni jer smatraju da u selu mogu mnogo mirnije i sređenije da žive.

- Sramota je da seoske kuće ostaju puste, a da u gradu živimo kao podstanari i zbog toga smo odlučili da ostanemo u selu i ovde podižemo svoju decu – kaže kratko jedna meštanka, dok ide po svoje mališane okupljene oko spomenika slavnom vojvodi. – Grad je blizu, ja putujem na posao, a muž radi zemlju i gaji stoku. Deca odrastaju u zdravoj sredini, što nam je najvažnije.

U selu je najživlje za seosku slavu Vidovdan, koja se slavi od 1996. godine, kada se ispred Doma kulture dočekuju brojni gosti i održava bogat kuturno-umetnički program, u kome učestvuju brojni mališani.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

10
Istina Odgovori
Pero Šunjka treba da priča o selu a ne Bobić.
Sandor2 Odgovori
Mislite, bivsi predsednik MZ Misiscevo, koliko znam, nije uspeo ni potpise podrske skupiti, da bi lista bila proglasena!
Joky Odgovori
To brate Bobicu - ovo je SNS selo 100% glasova :)
maslacak Odgovori
bobicu ti i kapor nema sta da pricate o selu;pricajte kako ste dobili posao preko partija [*...*]
Simo Odgovori
Da se niste malo zaletjeli sa Perom?pa nije on bas tako jak,
Bunjevka Odgovori
Broj stanovnika po popisima od 1948 do 2011:
601,582,597,554,517,509,486,377 baš lep rast!? sa 600 na 300!

Broj đaka u školi sada je pao na 11 u četiri razreda! ( pre samo 8 godina bilo je 32). Koji rast?

Kad je sve tako divno zašto "predsednik" živi u Subotici, a samo vikendom dođe u Mišićevo?

Brojanje stanovnika po zavičajnom poreklu je neumesno, pogotovo što se izostavi najveća etnička skupina Bunjevci!
panonski čamac Odgovori
To je zato što tamo još nisu dobili Mađarske pasoše...
bajmocanin Odgovori
@Bunjevka
Svaka ti je ka u Njegosa :) , otkrila si da da ovaj tekst nema veze sa naslovom, sto znaci da ga je progurao Bobic koji sada zivi u Subotici, ovo je uradjeno u znak zahvalnosti za 100 odsto podrske na izborima...
Daddy Odgovori
@Bunjevka
"""Brojanje stanovnika po zavičajnom poreklu je neumesno, pogotovo što se izostavi najveća etnička skupina Bunjevci!"""


Nije samo neumesno nego je i provokativno i omalozavajuce. Ovo je piso neki talentovani Seseljev ucenik po Kolindinom rezonu, svi u Rvatskoj su Rvati.


Valjda su i ostali stanovnici zasluzni za "razvoj" Misiceva?


Srbi = 208 (46.64%)
Bunjevci = 150 (33.63%)
Rvati = 35 (7.85%)
Madjari = 18 (4.04%)
Jugosloveni = 15 (3.36%)
Deks Odgovori
Lepo je čuti tako nešto, naša sela i manji gradovi treba da se razvijaju, da mladi ostaju a takođe i da dolaze novi stanovnici. To je jedino moguće kroz primer kakav i Mišićevo sledi - razvoj privatnog sektora, izgradnja fabrika, razvoj preduzetništva. Slično primeru sremskih Kukujevaca, sela bez nezaposlenih. Tu je i poljoprivreda ali ona sama po sebi nije dovoljna. Bajmok je dosta poljoprivredno razvijen ali najveći deo zemlje pored Ravnice AD je u rukama malog broja porodica. Njihova poljoprivredna proizvodnja ne obezbeđuje radna mesta lokalnom stanovništvu niti obezbeđuje investicije za razvoj privrede, a o novoj fabrici tipa "Patent" bajmočani mogu samo da sanjaju, jer su godinama zanemareni od strane političara koji vode glavnu reč o rasporedu investicija. Čini se da za sada je moguće napraviti dobre ekonomske priče samo kod manjih mesta od 2-3 hiljade stanovnika dok kod većih sela i varošica još nema na vidiku ekonomskog buma koji nam je preko potreban.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.