Mihalj Utaši i u devetoj deceniji pravi merdevine

Ulica Nade Dimić na Prozivci postala je prepoznatljiva po bledo žutim merdevinama koje ručno izrađuje naš osamdesetrogodišnji sugrađanin Mihalj Utaši. Nije ni podne, a pod krošnjom jednog stabla već su naslonjena dva gotova para, kojima bi uskoro mogao da se pridruži i treći, jer ga upravo završava.

- Pravim samo merdevine. Molerske, električarske i voćarske - kaže Mihalj, dok vremešnom rukom zakucava ekser u vrpcu koja spaja unutrašnjost merdevina. - Ovo zato mora da bi se raširile u makaze, jer moleri i električari vole sa njima da šetaju. Nose ih prilično. Sad nešto slabije ide, ali kad dođe sezona, pogotovo kad se beru jabuke, onda idu najbolje.

Mihalj je po zanimanju stolar i može se pohvaliti veštinom koju nema veliki broj majstora, a to je da se podjednako dobro suži levom i desnom rukom. Merdevine pravi 35 godina, a rad na njima je intenzivirao u poslednje dve decenije, koliko dugo je u penziji.

- Jeste hobi, ali je i penzija mala - objašnjava Mihalj razloge zbog kojih pravi merdevine, otkrivajući da je tajna njihovog uspeha u tome što su dovoljno lake za nošenje i dovoljno čvrste za krupnije mušterije. - Ne može se praviti od rđavog materijala. Mora da bude kvalitetno zbog težine, jer ima ljudi od 50 kila, ali ima i onih od 100 do 120 kila. Kad ih pravim, prvo iscrtam dužinu, metar i 25, metar i po, metar i 80, dva metra, zavisi kome pravim, jer molerima i voćarima odgovaraju duže. Onda sve ishoblam, ižuljam šmirglom, isečem rukom, a ostalo su završni radovi.

Mihalj nikada ne broji koliko komada iskroji po danu, a kaže da nikada nije ni merio vreme koje mu je potrebno da napravi jedne merdevine. Pravi ih više i u serijama, a koliko god da napravi, sve proda.

- Napravim 10, 20 komada i ne bojim se da neće otići - poznaje svoje mušterije Mihalj. - Treba da odete u Tavankut i vidite. Tamo ima sigurno 80 komada mojih merdevina. Neke od njih su završile u Mađarskoj, Nemačkoj, pa čak i Holandiji, jer ljudi ovde stanuju, a tamo rade pa ih ponesu.

Tokom radnog veka, Mihalj je usavršio nekoliko zanata. Najpre je radio kao užar, praveći konopce, a potom je savladao stolarske, rezbarske i strugarske radove. S ponosom ističe da ga je šogor naučio berberskom zanatu, te da se i danas brije britvom. U mladosti je pevao i svirao harmoniku, ali ju je zapakovao i odložio pre više od tri decenije.

- Nema šta nisam radio. Neko svoj zanat nikad ne nauči, a ja sam pet. Znate, nije lako raditi rukama, ali ručni rad treba znati, treba voleti - poručuje Mihalj.