Megamarketi opasniji po buvljak od otvorenih granica

Početkom devedesetih važilo je pravilo što gora privredna situacija u zemlji, buvljaku sve bolje. Verovatno nema građanina Srbije koji tada ovde nije pazario namirnice, kućnu hemiju ili tekstilnu robu, a ta trgovina svedena na kupovinu onog što je neophodno za preživljavanje, prodavcima je donosila basnoslovnu dobit. Nijedan ekonomista još nije izračunao koliko novca se prelivalo preko tezgi na buvljaku, ali u to vreme od prodaje na buvljaku mogle su se kupovati kuće i luksuzni automobili. Zarada se i bukvalno nosila u džakovima.

Današnji buvljak, osim što se nalazi na istom mestu i što se ovde i dalje trguje, nema gotovo ništa zajedničko sa onim od pre deceniju i po. Ovde se na preko 1.700 tezgi i poslovnih prostora odvija prodaja koja je preko 90 odsto u legalnim tokovima. To znači da svi vlasnici i zakupci na buvljaku imaju registrovane firme, i uplaćuju dažbine državi. Posao je ovde našlo između 1.500 i 2.000 ljudi i iako se žale da je teško, retki su oni koji su otkazali tezgu.

- Prodaja ide slabo, iako je dečja garderoba i hrana poslednje čega se ljudi odriču. Smanjili smo izbor robe, naša zarada je mala, ali ovde sam već 15 godina i mislim da više i nemam izbora da bih radila drugi posao, priča nam Jasna T. koja se specijalizovala za prodaju dečjih stvari.

Na tezgi sa DVD filmovima i kompjuterskim igrama braća Miloš i Nenad objašnjavaju da je malo bolje vikendom, dolaze tu i tamo kupci iz Mađarske, prodaja malo poraste pred praznik, ali sveukupno daleko je slabija nego prethodnih godina.

U delu buvljaka gde se prodaju prehrambene namirnice i kozmetika velika je gužva, ali ni ovde prodavci nisu zadovoljni.

- To je sada pred maturu malo veće interesovanje, devojke kupuju šminku, kozmetiku, ukrase za kosu, ali, nema tu velike zarade. Razmišljam da ostavim tezgu, ne isplati se više, priča nam Marijana i tvrdi da je prošlog četvrtka prodala samo jedan dezodorans. Za to ne vredi ceo dan stajati, kaže.
Podsećanje na velike gužve 1993. godine Fotodokumentacija „Politike"

Ipak, iako se očekivalo da će ukidanje viza i slobodno putovanje naših građana u susedne zemlje, pre svega ovde u Mađarsku, potpuno ugušiti trgovinu na buvljaku, to se nije dogodilo. Subotičani i dalje ovamo dolaze, a pokazalo se da su megamarketi i njihovi trgovački popusti kao i mogućnost odloženog plaćanja „opasniji" po buvljak nego otvorene granice. Jer, roba koja ovamo doputuje iz mađarskog marketa na tezgama je jeftinija nego u komšijskoj trgovini. Tajna je u oslobađanju od poreza, naime kupci na veliko na granici imaju pravo na povrat AFE, mađarske varijante PDV-a koja ide i do 18 odsto, što je dovoljno da robu prodaju ako ne jeftinije, a ono po istoj ceni po kojoj su je kupili. Tako recimo u prvom pograničnom mađarskom mestašcu Tompa, postoji nekoliko dobro snabdevenih prodavnica koje su, posebno u danima vikenda, potpuno zakrčene kupcima, koji su u stvari prodavci na buvljaku. Do ukidanja vize, ova trgovina bila je u velikoj meri u rukama onih koji su imali pasoše Bosansko-hercegovačke Federacije jer za nju nije trebala viza.

Na današnjem buvljaku sve prisutnija je specijalizacija - u žargonu „bosanski plato", deo limenih tezgi na kojima se prodaje posuđe i kuhinjska oprema, „rumunski plato" za prodavce alata i tekstilne robe slabijeg kvaliteta iz Rumunije, hala 1 rezervisana je za tekstilnu robu boljeg kvaliteta, u hali 3 su mahom Kinezi, a na praznom placu u sredini kompleksa buvlja pijaca onakva kakva je nekada bila, dakle „stareška" pijaca gde se prodaju isluženi alati, kućne potrepštine.

Među prodavcima na buvljaku poznato je da od ovog posla njih 10 do 15 odsto živi odlično, i ima razrađenu i proizvodnju i trgovinu. Za sve ostale, prodaja na buvljaku postala je jedina alternativa u situaciji kada drugi posao na mogu da nađu.

-------------------------------------------------

Čekamo odluku države

Nakon neuspele privatizacije, marta prošle godine AD „Tržnica", preduzeće koje gazduje buvljakom, ali i stočnom i autopijacom, vraćeno je pod okrilje države koja sada ovde ima 70 odsto kapitala, dok je ostalo u rukama malih akcionara, odnosno vlasnika poslovnih prostora.

Zoran Marković, direktor „Tržnice" za „Politiku" kaže da je njihov zadatak sada da sačuvaju vrednost firme, ali da su im u iščekivanju nove privatizacije, delimično ruke vezane jer ne mogu da traže strateškog partnera za nove investicije i ulaganja.

- Procenjuje se da je vrednost „Tržnice" oko 3,5 do četiri miliona evra, ali jedna od velikih prednosti ovog prostora je što je on poznat širom zemlje, i što postoji navika ljudi da ovde dolaze da trguju, kaže Marković.

Objašnjava nam da uprava „Tržnice" shvata da prodavci na buvljaku imaju manje posla nego prethodnih godina i da je situacija teška, i zato nastoje da im, u meri u kojoj to ne ugrožava poslovanje preduzeća, izađu u susret.

- Trudimo se maksimalno da izađemo u susret potrebama i mogućnostima ljudi koji rade na buvljaku, ali i mi im govorimo da moraju da se organizuju i da pronađu svoj odgovor na povoljnosti koje nude megamarketi. Moram da kažem da su naši korisnici vrlo korektni i da ogromna većina zakupaca bez kašnjenja izmiruje svoje obaveze, a zakup tezge je od 8.800 do 4.400 dinara mesečno. Činjenica je da iako se žale na tešku situaciju, gotovo da nema onih koji su otkazali tezgu na buvljaku, kaže Marković.