Mali broj hraniteljskih porodica u našem gradu
U protekloj godini, na smeštaju u 130 hraniteljskih porodica boravilo je 220 dece, dok je ove godine 212 dece smešteno u 117 hraniteljskih porodica. Prema rečima Vesne Margaretić, rukovodioca Službe za zaštitu dece i mladih, zainteresovanih porodica za hraniteljstvo u 2017. godini bilo je 14, a za prvih sedam meseci ove godine samo šest porodica je izrazilo želju da budu hranitelji.
- Zainteresovanost porodica za hraniteljstvo opada, jer smo pre nekoliko godina imali i do 50 porodica godišnje koje su se prijavljivale za hraniteljstvo. Taj broj je postepeno opadao, prvo na 30, pa ispod 20 i sada je gotovo svake godine sve manji i manji. Iako trenutno nemamo dece koja su zbog veoma teške životne situacije izdvojena iz svojih porodica, to ne znači da već sledeći mesec nećemo imati, zbog čega smo u obavezi da imamo određeni broj pripremljenih hraniteljskih porodica, uslovno rečeno, "na čekanju" kako bismo mogli blagovremeno da odreagujemo i smestimo decu - kaže Margaretić.
Porodični smeštaj ili hraniteljstvo je preuzimanje brige o detetu koje nema roditelje ili koje, iz bilo kog razloga, ne može da živi u svojoj porodici. Prema rečima Miroslave Bagavac, direktorke Centra za socijalni rad, hraniteljstvo nije isto što i usvojenje, zbog toga što podrazumeva brigu o detetu na kraće ili duže vreme, u zavisnosti od potreba deteta, odnosno do otklanjanja razloga zbog kojih je izdvojeno iz biološke porodice.
- Hraniteljstvo je privremeni životni aranžman, koji traje onoliko koliko traje potreba za zbrinjavanjem u hraniteljskoj porodici, dok je usvojenje trajni životni aranžman, odnosno briga o deci bez roditeljskog staranja, pri čemu usvojitelji postaju roditelji dece u svakom smislu - objašnjava Bagavac, dodajući da bavljenje hraniteljstvom predstavlja dobrobit za decu i hranitelje, ali da ono može biti puno izazova. - Moramo biti svesni da deca koja se smeštaju u hraniteljsku porodicu nisu deca koja su došla iz nekog blagostanja, već su preživela određenu traumu ili životnu teškoću, zbog čega su izdvojena iz bioloških porodica. Hraniteljstvo pomaže detetu da razvije snagu da prevlada te teškoće i često je disciplinvanje ove dece jedan od prvih koraka u bavljenju hraniteljstvom, jer se očekuje da će dete drugačije reagovati na neke životne situacije od svojih vršnjaka koji nisu preživeli traumu.
Hraniteljstvom može da se bavi porodica koja je, u sklopu propisane procedure, prošla procenu i obuku, stekla opštu podobnost za hraniteljstvo i dobila odgovarajuću potvrdu Centra za socijalni rad. Jedna porodica može da se stara o najviše troje dece na hraniteljstvu, odnosno dvoje ako je reč o deci sa teškoćama u razvoju. Porodica može imati i više od troje dece na smeštaju, ukoliko su u pitanju braća i sestre, te ako se proceni da je to u njihovom najboljem interesu zbog očuvanja uzajamnih veza.
- Da bi neko postao hranitelj, najpre treba da se javi u Centar za socijalni rad, gde će dobiti prve informacije i spisak dokumentacije koju treba da prikupi. Nakon toga se određuju i zadužuju osobe koje će dalje raditi sa tom porodicom, obavlja se razgovor sa njima, odlazi se u obilazak domaćinstva, nakon čega se sastavljaju i pišu izveštaji. Porodica se zatim upućuje na program pripreme za hraniteljstvo, koji se sastoji od 11 radionica, i tek nakon toga, ukoliko sve uspešno prođu, porodice dobijaju opštu podobnost za bavljenje hraniteljstvom i potvrdu Centra za socijalni rad da mogu biti hranitelji - poručuje Margaretić.
