Krpelji sve aktivniji - kako prepoznati lajmsku bolest?

Na našem području najznačajnija bolest koju prenose krpelji jeste lajmska bolest. Inkubacija traje od 3 do 32 dana, nakon čega se na mestu ujeda javlja karakteristično crvenilo. Ono se postepeno širi i može dostići velike dimenzije, čak i do metar na leđima odrasle osobe. Osim crvenila, mogu se javiti i glavobolja, povišena temperatura i malaksalost.

- Crvenilo koje liči na tzv. bivolje oko na mestu ujeda krpelja signal je da se javimo lekaru, jer tada govorimo o prvom stadijumu lajmske bolesti. Bolest je  u ovom stadijumu u 100 odsto slučajeva izlečiva uz primenu adekvatnih antibiotika - objašnjava epidemiolog Zavoda za javno zdravlje, dr Nebojša Bohucki i dodaje da, ukoliko se prvi simptomi zanemare, nastupa drugi stadijum bolesti kada infekcija zahvata nervni sistem, zglobove, pa čak i srce. - Upravo iz ovog razloga, kako bismo prevenirali drugi stadijum lajmske bolesti, uvek kada uočimo krpelja na svojoj koži, treba da posmatramo mesto ujeda i da se javimo lekaru u slučaju da primetimo bilo šta sumnjivo.  

Prevencija je ključna u zaštiti od krpelja, pa se preporučuje nošenje svetle odeće dugih rukava i nogavica tokom boravka u prirodi kako bi se ovi paraziti lakše uočili, kao i upotreba repelenata.

- Kada se vratimo iz boravka u prirodi, uvek treba da izvršimo samopregled kože, kao i da zamolimo nekoga od ukućana da nam pregleda leđa. Krpelji umeju da se zavuku i vole delove tela gde je vlaga povećana. To je predeo ispod dojki kod žena, predeo prepona i pazuha ili iza ušne školjke, a mogu biti i u kosmatom delu glave - dalje navodi sagovornik. - Kada dođe do ujeda, najvažnije je da se krpelj ukloni što pre, jer s protokom vremena raste i verovatnoća prenosa infekcije. Ukoliko nam je ambulanta blizu i nismo vični uklanjanju ovih parazita sa kože, potrebno je javiti se za lekarsku pomoć kako bi se krpelj uklonio.  Međutim, ukoliko smo nešto udaljeniji od ambulante Doma zdravlja, ukoliko smo negde u šumi, na godišnjem odmoru, tada sami treba da pristupimo njegovom vađenju. Za vađenje krpelja neophodne su dve stvari - pinceta i strpljenje. Uhvatimo ga što bliže ravni kože i polako izvlačimo. Ukoliko neki sitan deo ostane od njegove vilice, nastavimo da izvlačimo pincetom ili uzmemo jednu sterilnu iglu i vadimo kao bilo koje strano telo, na primer trn. 

Iako lajmska bolest više ne podleže obaveznom prijavljivanju nadležnom Zavodu za javno zdravlje, podaci iz ranijih godina pokazuju da se u Vojvodini godišnje beleži oko 200 slučajeva ove bolesti koju prenose krpelji.

Krpeljski encefalitis je takođe bolest koju prenose ovi paraziti, a iako nije registrovana u Vojvodini, zabeleženi su slučajevi u našem susedstvu, odnosno u zapadnoj Mađarskoj i zapadnoj Hrvatskoj.

- Naime, sam virus koji izaziva krpeljski encefalitis može da dovede do veoma ozbiljnog oboljenja koje ima smrtni ishod i upravo iz ovog razloga je na tržištu dostupna vakcina protiv ove zarazne bolesti - zaključuje sagovornik.