Klarina izložba
Sedeli su za stolićem u prostranoj prostoriji i pili čaj od hibiskusa koji im je serviran u Žolnai servisu od tankog, ručno iscrtanog porculana, očigledno namenjenom za najfinije goste, za kakve ih je gospođa nesumljivo, odmah s vrata u svojoj glavi nepogrešivo klasifikovala.
- Vi ste meni od nekud poznati! - obrati se gospođa Etela Klari.
Nekoliko trenutaka njen pogled se zagledao u daljinu prisećanja i ona potom radosnim glasom, uz gestikulaciju nekog ko je upravo uspeo vratiti sećanje reče:
- Otvaranje Prolećne izložbe slika u Gospodarskoj Kasini, tačno pre dve godine u maju. Izlagali ste tamo sa mojom poznanicom Aleksandrom Olah.
Klaru iznenadi ovo prisećanje. Jeste, izlagala je svoje grafike tamo. Izlagalo je više subotičkih umetnika, ne samo njih dve.
- Tako je, bilo je to pre dve godine, ali u aprilu - reče - Nadam se da su vam se dopala moja skromna dela.
Klarin crtež - Firenca
- Dopala? Pa bila su izuzetna. Veoma ste talentovani. Dopali su mi se pre svega ženski portreti ali i prikazi Firence, grada u kom sam i sama bila i u koji sam se zaljubila na prvi pogled. “Ponte Vecchio” je na mene ostavio neizbrisiv utisak.
- Da, taj čuveni srednjovekovni most preko reke Arno – uključi se Jakab u razgovor – to je verovatni najstariji evropski lučni most.
- A vi gospodine, čime se vi bavite? - Upita gospođa.
- Ja sam graditelj. Živim u Pešti, ali Suboticu volim smatrati svojim drugim domom.
- I vi ste mi poznati, kao da sam vaše lice viđala ranije u nekim od naših varoških novina? - nastojala se prisetiti Etela.
- To je moguće, ali dosta vremena je prošlo od tad - izgovori Jakab pogledavajući na svoj džepni sat, znajući da će ovde ostati satima ako se otkrije njegov identitet i ako krene prebiranje po tim vremenima.
Predloži hitro Klari da ne zadržavaju više gospođu i da pođu polako, pre nego što ih uhvati mrak. Etela im se zahvali na poseti, razgovoru i časopisu koji joj sestra poslaše. Pozdraviše se na rastanku kao stari znanci.
