• Pregleda: 1601

Kada Johan postane Jovo

Grupa od pedesetak polaznika Letnje škole srpskog jezika Novosadskog univerziteta posetila je Suboticu, što je deo programa ovog specijalnog letnjeg kursa. Škola, naime, koja traje već 16 godina, svojim polaznicima omogućuje da pored jezika nauče što više i o istoriji Srbije i Vojvodine, njenoj kulturi i umetnosti.

Kada Johan postane Jovo

- Ove godine imamo oko 70 studenata, i to iz 26 zemalja, iz Amerike, Evrope i Azije. Naša škola je dosad stekla priličnu popularnost u svetu, jer mnogo mladih iz više razloga odlučuje da tri nedelje provede u Srbiji, i usavrši, ili nauči makar osnove jezika, a takođe i da nešto više sazna o samoj zemlji, kaže dr Ljiljana Subotić, dekan Filozofskog fakulteta na kojem se odvijaju aktivnosti.

Oni koji završe letnji jezički kurs prenose svoja iskustva vršnjacima u svojim zemljama, i tako se broj zainteresovanih, kao i dobar glas škole šire već više od deceniju i po, ali je među polaznicima dosta „povratnika" - mnogi nakon prvog iskustva žele da dođu ponovo.

Škola je postala poznata kao originalan projekat i u međunarodnim univerzitetskim krugovima. A polaznika ima sa raznih strana - od Japana, Jermenije, Finske, do Ohaja, i Indijane. Oni tokom boravka na novosadskom univerzitetu slušaju nastavu iz lingvistike, ali i predavanja o istoriji, tradiciji i kulturi Srbije, i usput se odlično druže. Večernji izlasci i zabave takođe spadaju u program škole, ali i sami polaznici priređuju sopstvene predstave na kojima predstavljaju svoju zemlju i kulturu.

Među studentima se tako našla i Ana Belgran iz Ljubljane, koja studira makedonski, hrvatski i srpski jezik, i ovde je da bi ga, kako kaže, usavršila. Ona srpski već odlično govori, kao i njen nekadašnji zemljak, Mile Golubović rođen u Koprivnici, a koji sada živi u Zagrebu, gde studira južnoslovenske jezike. On želi da nauči srpski što bolje i zato što mu je to maternji jezik.

Georgije Zečević je u novosadsku školu došao iz Amerike, a njegov srpski jezik, koji prilično dobro govori, ipak odaje mladića „sa one strane Bare". On, međutim, napominje da je ne samo poreklom Srbin, nego je i rođen u nekadašnjoj Jugoslaviji. Sa pet godina, sa početkom rata u Hrvatskoj, stigao je do Amerike, ali je odrastao u kraju u kojem gotovo i nema Srba, pa jezik uči ozbiljno tek ovde.

- Srpski učim jer je to moj maternji jezik, i želim da ga dobro govorim. Sve mi se ovde veoma dopada, i ne znam - možda ću jednog dana doći da živim u Srbiji, kaže Georgije.

Student Jovan iz Nemačke vrlo tečno govori srpski, ali sa primetnim akcentom stranca. Kaže da je ovde već peti put i da mu je namera da ne samo nauči jezik, nego i da što više sazna o Srbiji.

- Ovde mi je veoma lepo, družimo se, a jako je dobro što kad god dođem, napredujem sa svojim znanjem. Ovde sam u stvari naučio da govorim srpski jezik.

Novinari ga pitaju da li njegovi roditelji govore srpski.

- Ne, ni oni ne govore srpski.

Ali su poreklom iz Srbije?

- Ne, oni su Nemci!

A otkud onda ime Jovo?

- A, pa ja se zovem Johan, ali pošto sam u Srbiji, onda se predstavljam kao Jovo, kaže simpatični novosadski student, i objašnjava da je njegova teza da ako želiš upoznati neku zemlju, onda moraš poznavati njenu kulturu, jezik, istoriju, običaje, a on želi da upozna Srbiju što bolje.

Studenti su u Subotici obišli Muzej, Likovnu galeriju i naravno, Gradsku kuću, a svrha ove posete, kako kaže profesorica Subotić, jeste da upoznaju jedan tipičan vojvođanski grad koji na najbolji način reprezentuje vojvođanski identitet - multikulturalnost, multietničnost i multikonfesionalnost.

Izvor: Dnevnik "Danas"
0

Ova vest još uvek nije komentarisana.