Kad ne poznajete Peru

Gordana S. je diplomirani politikolog, koja je nakon rođenja dvoje dece ostala bez posla. S vremena na vreme radila je poslove po privatnim firmama, od informatike do administracije, ali je uglavnom u statusu „nezaposlen“.

Konkurs za instruktore popisivače videla je kao šansu da zaradi nešto novca, te je na vreme i po propisima podnela svoju prijavu.

U petak, rano popodne, ženski glas iz Gradske kuće telefonom je obaveštava da je ušla u uži izbor, i da je potrebno do 18 sati da donese ličnu kartu, overenu fotokopiju diplome, uverenje da kandidat nije osuđivan i potvrdu o nezaposlenosti.

- Ali, sada je već skoro kraj radnog vremena, kako da to stignem, moram iz Službe zapošljavanja uzeti potvrdu. I potvrdu iz policije... A i stanujem daleko, iznenađeno će Gordana S.

- A zašto niste sve to pripremili kada ste konkurisali?

- Gospođo, ja svako malo konkurišem negde i svi mi traže potvrde, i to sveže. Ne mogu stalno tražiti da mi izdaju tu potvrdu. Da li mogu doneti to u ponedeljak?

- Ne, ne može.

- A zašto me niste obavestili ranije?

- Nije moglo ranije. Uostalom, vi ne biste ni bili izabrani da vas nije predložio Pera...

- Koji Pera?

- Doviđenja... - spuštena slušalica.

Gordana S. je zatim okrenula telefon Danasa. „I eto, zato što ne znam Peru, moja šansa da nešto zaradim načisto propade. Bolje da nisam pitala koji Pera“.

Da li su i ostalih 90, koliko će Subotica uposliti instruktora, imali svog Peru, može se samo nagađati. Na spisku izabranih, okačenom na zvaničnom gradskom sajtu, nalaze se imena ljudi iz gradske uprave, iz javnih preduzeća, ljudi bliskih pojedinim strankama... Kako će naći vremena i za dodatni posao, ne zna se. Inače, na konkurs je prijavljeno 900 kandidata.