• Pregleda: 1093

Izrečena i neizrečena sećanja na Holokaust

Raskopana zemlja pod nogama, mrak, težak miris i zvuk koji bude osećaj teskobe, doživljaj je koji multimedijalna izložba "Memento" umetnice Lee Vidaković prenosi posmatraču, dok prebira po isprekidanim sećanjima njene bake o Holokaustu i vremenu provedenom u koncentracionom logoru Aušvic.
Izrečena i neizrečena sećanja na Holokaust

Kada je 1945. godine stigla u Budimpeštu, umetnicina baka Lea (Balaš) Vidaković je dobila svoj prvi dokument za identifikaciju i nešto novca od kojih je kupila 10 indijanera, tada popularnog kolača o kojem je sanjala sve vreme provedeno u logoru. Upravo ovi kolači čine jedan, ali vrlo važan segment ove multimedijalne izložbe, jer osim što posetiocu pružaju mogućnost da okusi ukus Leine slobode, oni su i svedočanstvo o tome kada se Lea po prvi put osetila čovekom.

- Izložbu sam počela da pripremam na proleće i što sam se više radila, tako su mi navirala bakina sećanja i različite ideje na koji način da ih predstavim. Mislila sam da će taj trenutak doći kasnije, kada budem starija i kada budem mogla bolje da sagledam i razumem šta se to dogodilo, ali kada sam počela da radim na izložbi, shvatila sam da ne postoji neko određeno doba, ni godine kada će taj događaj da liči na nešto drugo, jer je to uvek isti događaj - kazala je Lea Vidaković, autorka izložbe.

O tome koliko je umetnicina baka razumela šta se i zbog čega oko nje događa, kada je sa samo četrnaest godina deportovana u koncentracioni logor Aušvic sa svojom porodicom, različiti mirisi, zvukovi i teksture na suptilan način prenose posmatraču. Kako je i sama autorka objasnila, u pitanju je prostorna instalacija koja ceo izložbeni prostor pretvara u teatar, a u njemu glavnu ulogu igra publika, koja treba da prođe kroz lavirint fragmentiranih narativa u različitim medijima.

- Vrlo emotivno sam vezana za ovu postavku. To je porodična priča, nešto mnogo drugačije od onoga što inače radim, otuda i toliko uzbuđenje jer je ovo nešto previše intimno, uspomene koje se čuvaju u porodici, a opet sam želela da se to podeli, jer je to na neki način i deo istorije - poručila je Vidaković.

Prema rečima dr Vere Mevorah, nezavisne istraživačice na području Holokausta koja je otvorila izložbu, "Memento" je jedan od najpodobnijih primera umetnosti o Holokaustu sa kojim se susrela u našoj zemlji, te da ova izložba predstavlja autorkino upozorenje da ne zaboravimo, a ujedno i nežan suvenir porodičnog sećanja.

- U predstavljanju Holokausta, bilo kroz umetnost ili druge diskurse, ovaj istorijski događaj najčešće fetišizujemo, banalizujemo, ili ulazimo u patetiku, ili ističemo aspekte herojstva i otpora, ili u pokušaju da monstruoznost Holokausta materijalizujemo, pravimo užasne prikaze. Ali, retko kada pokušavamo da osvestimo tužnu istinu da oni o kojima govorimo nisu tu i da nikada neće moći da daju svoje mišljenje, kako o onome što su prošli, tako i o našem predstavljanju. Leina postavka za mene nije pijatet prema žrtvama, već opomena da ne možemo ignorisati dok smo u prostoru koji je za nas stvorila. Opomena o odgovornosti za život koji živimo u Evropi nakon Holokausta, opomena za svaku izgovorenu reč, opomena da su rane žive i sveže - rekla je dr Mevorah.

Multimedijalna izložba "Memento" otvorena je u okviru Jesenjeg festivala jevrejske kulture, a u Gradskom muzeju biće postavljena do 26. novembra.

Izvor: Subotica.com

povezane teme

0

Ova vest još uvek nije komentarisana.