Izložba o grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom

Postavku koja obuhvata više od stotinu dokumenata, slika, crteža i fotografija artefakata koji svedoče o impozantnom životnom putu, delu i zaveštanju „najmoćnijeg Srbina nakon Cara Dušana“ subotičkoj  publici  predstavilo  je Zavičajno udruženje  “Hercegovina”.

Grof Sava Vladislavić Raguzinski, rođen je daleke 1669. godine, negde oko sela Jasenik nedaleko od Gacka. Formirao je rusku spoljnu obaveštajnu službu, razgraničio rusko i kinesko carstvo, aktivno učestvovao u vojnim operacijama Ruskog carstva i realizovao potpisivanje mira sa Turskom... Obnovio je srpsko školstvo, šaljući iz Rusije u Sremske Karlovce prve učitelje i udžbenike. Formirao je balkansku politiku Ruske Imperije, što je rezultovalo oslobođenjem od osmanske okupacije nepun vek kasnije. Svojim pokroviteljstvom mnogim umetnicima zadužio je svetsku kulturu, a najveći kompozitor epohe u kojoj je živeo, Antonio Vivaldi, posvetio mu je jednu od svojih opera.

- Ovo je peta izložba posle premijere u Galeriji RTS. Veliko je interesovanje je za jednu izložbu, ali Sava to zaista zaslužuje. Izložba je nastala u saradnji sa Nacionalnom bibliotekom Republike Burjatija i Predstavništvom Ministarstva spoljnih poslova Rusije u gradu Ulan Ude, prestonici ove republike Ruske Federacije na čijem se krajnjem jugu nalazi grad Kjahta, drevni Trojickosavsk koji je osnovao grof Sava Vladislavić u čast Svetog Save Srpskog. To je jedini grad koji nosi ime najvećeg srpskog svetitelja – ističe koautor izložbe Branko Vukomanović, ukazujući na veze Save Vladislavića i Save Nemanjića.  – Izložba je posvećena preminulom Vladimiru Davidoviću kome je jedna od životnih misija bila da grofa Savu Vladislavića istrgne iz istorijskog zaborava i dodeli mu zasluženo mesto u nacionalnom pamćenju.

Izložbu je otvorio Milan Micić, zamenik pokrajinskog sekretara za kulturu i sekrtar Matice Srpske, poručujući da su seobe rasejale srpski narod na razne strane i činile ga narodmo ratnika, trgovaca, ali i diplomata kakav je bio Sava Vladislavić.

- On je bio simbol tog vremena.   Možete li ga zamisliti kako u 18.veku, dubini dalekog Istoka, crta mape i ostavlja ih za sva vremena. On nije samo istorijska ličnost, već i lik čije ime nosi neku vrstu magije i koji i u 21.veku izranja iz dubine vremena – ističe Micić.

Posle otvaranja izložbe,  o grofu Savi i srpsko-ruskim vezama bilo je reči na tribini u Velikoj većnici.

- Za mene kao gradonačelnika je veliko zadovoljstvo što su Velika većnica i Vestibil Gradske kuće postali mesto održavanja brojnih važnih događaja vezanih za negovanje identiteta srpskog naroda I manjinskih zajednica ovog grada – poručio je gradonačelnik Stevan Bakić, podsećajući na neke segmente iz života grofa Save Vladislavića.  – Dok je kao jedan od najmoćnijih ljudi Ruskog carstva razgraničavao imperije i osnivao gradove i obaveštajne službe,  ovaj hercegovački Srbin bio je zaslužan što je srpsko pitanje uvedeno u spoljnu politiku jedne  od najmoćnijih država sadašnjeg i današnjeg sveta. Njegova  pomoć i podrška bile su ključne da se srpski narod posle Velike seobe u ove krajeve ne odrodi od svojih korena i pravoslavne vere i zato ne čudi što mu je jedan od prvih spomenika podignut u Sremskim Karlovcima. Hercegovci imaju tu čast da se posebno ponose ovim čovekom.

Ovom izložbom i tribinom Zavičajno udruženje “Hercegovina” želelo je da širu javnost upozna  onim što je grof Sava je dosta uradio i za srpski i za ruski narod.

- Inspirisani željom da ukažemo na značaj lika i dela velikog Save Vladislavića organozovali smo izložbu kako bi širu javnost upoznali sa svim onim što je on radio u srpskoj i ruskoj istoriografiji – kaže Dragoslav Andrić, predsednik Zavičajnog udruženja “Hercegovina”.

Umetnički deo programa uveličala je dramska umetnica Ivana Žigon.