Investitori modeliraju grad

Uprkos protivljenju opozicije, i građanskih udruženja koja su uoči sednice, ali i godinama unazad upozoravala na to da se poslednjih deceniju-dve Subotica ruši i gradi bez uvažavanja njenog kulturnog urbanističkog nasleđa. Tako je u novousvojenom planu predviđeno rušenje dve zgrade stare više od 100 godina, koje se smatraju najstarijim objektima u stilu secesije na tlu Srbije, a građene su po planu tadašnjeg poznatog arhitekte Ferenca Rajhla. Pri tom, one se nalaze i na listi Zavoda za zaštitu spomenika. Stav nadležnih iz tog istog Zavoda je da ne treba kočiti urbanistički razvoja grada. Takođe, kako se nezvanično može čuti, već postoje investitori koji u centru grada žele da naprave moderne višespratnice - koje su svakako i višestruko isplativije od prizemnih starih kuća.

Usvajanje takvog plana preuređenja centra grada opoziciona odbornička grupa Saveza vojvođanskih Mađara nazvala je kulturnim genocidom, pri čemu je odbornik Zoltan Devavari ocenio da se tim planom otvara prostor za rušenje grada kao što se to radilo u Rumuniji za vreme režima Nikolau Čaušeskua. Predstavnici DS su, međutim, ovo obrazložili tvrdnjom da takav plan postoji već skoro dve decenije, i da niko nije reagovao. Predsednik odborničke grupe DS Petar Balažević istakao je da su plan skrojili arhitekte i građevinari, te da je ovde pitanje hoće li se verovati struci i pružiti joj šansu da ona odlučuje šta je dobro za grad.

Iz Udruženja za zaštitu kulturnog nasleđa grada Protego koji je već nekoliko godina angažovan na animiranju javnosti i odgovornih da se grad i njegov prepoznatljivi izgled secesionističke varoši sačuva, napominju da su oni koji su doneli ovu odluku sada preuzeli potpunu odgovornost za rušenje grada i sve ono što će iz toga proisteći.

- Znam da su mnogi odbornici intimno bili protiv ovakvog plana, ali zbog stranačke discipline oni su glasali tako kako su glasali. Mislim da se ovakvim rešenjem ulazi u jednu avanturu sa kojom ne znamo šta nas čeka. Ne postoji jasna ideja šta se želi od ovog grada napraviti, već se on gradi i formira po želi i volji investitora. A onaj ko je zadužen da čuva ovo nasleđe, Zavod za zaštitu spomenika, u stvari donosi odluke kakve zahtevaju investitori, kaže Gabor Mesaroš, predsednik Protega.

Da to ne mora baš tako, i da se može graditi novo a ipak čuvati staro više puta je javnost i nadležne podsetio arhitekta Sabo Žombor, profesor Građevinskog fakulteta, ukazujući na primer razvijenih zemalja. Čitav Zapad je prepun primera kako se čuva nasleđe uz urbanistički razvoj, i kako se bez rušenja u postojeći ambijent može inkorporirati moderan sadržaj. To je vrlo izvodljivo, a čak kada se i mora pribeći rušenju, onda se strogo pazi na usklađivanje stilova, i tu ima mnogo prostora za kreativnost građevinara i urbanista. A zbog toga što je investitorima jedini kriterijum profit, Subotica je pored secesionističkih zgrada dobila neinventivne, betonske višespratnice koje su progutale zaštićene spomenike kulture i urbanističko nasleđe, zaklanjajući staro prepoznatljivo lice grada.

„Do sada je srušeno mnogo takvih objekata da bi se na njihovom mestu sagradili stambeno-poslovni kompleksi. Nestankom nekih bitnih, starih zgrada urbano sećanje postepeno bledi i slobodno možemo reći da Subotica polako gubi svoj karakter i identitet", kažu u Protegu.