Groznica Zapadnog Nila ponovo u Srbiji, u Subotici za sada nema obolelih

Ni jedan od pacijenata nije registrovan u Severno – bačkom okrugu, što ne znači da nema inficiranih, s obzirom na to da ova bolest u više od 80 slučajeva gotovo da nema nikakvih simptoma. Ipak, lekari poručuju da nema mesta zabrinotosti, jer virus Zapadnog Nila veoma retko izaziva komplikacije.

Veoma blagu ili nikakvu kliničku sliku daje groznica Zapadnog Nila, pogotovo kod mlađih od 65 godina, te mnogi preleže groznicu ne znajući da su uopšte bili zaraženi upravo ovim virusom. Tek jedan na 500 obolelih dobiće encefalitis, odnosno zapaljenje mozga, koje može izazvati komplikacije, i veoma retko smrtni ishod.

„Najveći broj ljudi ni ne zna da je zaraženo, a jedan manji broj ljudi tokom nekoliko dana ima povišenu telesnu temperaturu, mučninu, eventualno povraćanje i nakon toga u potpunosti se izleči bez ikakvih posledica. Najveći rizik ova bolest predstavlja za osobe koje su starije od 65 godina života i koji pri tom imaju neko hronično oboljenje, pogotovo ukoliko uzimaju neku imuno – supresivnu terapiju. Ove osobe imaće generalno slabiji imuni odgovor prema nizu iinfekcija, pa tako i prema virusu Zapadnog Nila. Međutim, i kod ove populacije se teža bolest javlja negde u 2 odsto slučajeva,“ objašnjava dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje Subotica.

Groznica Zapadnog Nila je vektorska bolest – prenose je isključivo zaraženi komarci. Budući da ne postoji vakcina protiv ove bolesti, mere prevencije su opšte, a najvažnija je – nekako izbeći ubode komaraca tokom letnjih meseci.

„Prve su individualne ili lične mere, to su na primer upotreba repelenata koji se nanose na kožu. Naravno, ne može svakodnevno, ali barem kada boravimo u šumi, pored vode, kada izlazimo u grad u večernjim satima. Takođe, dobro je nositi odeću dugih rukava, međutim, pošto govorimo o letnjem periodu, kada su temperature više od 30 stepeni, ta je mera dosta ograničena. Treba da koristimo zaštitne mreže na prozorima i vratima, a ono što još pojedinac može da uradi jeste kada naiđe na manje vodene površine da ih izliva kako se larve komaraca ne bi izlegle. Svakako su mnogo značajnije društvene mere, odnosno mere koje preduzima zajednica na sistemskoj redukciji broja komaraca“, napominje dr Bohucki.

Prvi registrovan slučaj groznice Zapadnog Nila u Srbiji je registrovan 2012. godine, od kada se beleži svake godine. Bolest postoji više od 70 godina, međutim, tek u 21. veku uz pomoć savremene dijagnostike moguće je registrovati ovaj virus.