Gde je nestala republička imovina?

– Duže od godinu dana u Višem tužilaštvu u Novom Sadu bio je ovaj predmet koji je pokrenut na osnovu nečije krivične prijave. Tek pre nekoliko dana nama su dostavili taj materijal i tako je stvorena mogućnost da se i Pravobranilaštvo uključi u ovaj slučaj. Sada će teći dva paralelna postupka, jedan radi Više tužilaštvo u Novom Sadu i tiče se utvrđivanja odgovornosti, a drugi naše Pravobranilaštvo, koje prikuplja podatke na osnovu kojih će utvrditi da li je poštovana zakonska procedura prilikom otuđivanja tih prostora i, ukoliko nije, u parničnom postupku tražiće vraćanje u pređašnje stanje, odnosno povratak otuđene imovine – objašnjava Magda Ruzman za „Politiku”.

Pravobranilac dodaje da njihove radnje teku istovremeno sa postupcima tužilaštva, ali da je moguće i da, primera radi, budu donete oprečne odluke, da tužilaštvo odustane od krivičnog gonjenja lica koja su učestvovala u postupku otuđivanja poslovnih prostora, a da pravobranilaštvo ipak traži povratak republičke imovine, kao što je moguća i obrnuta situacija.

– Za nas je merodavno da li je postojala saglasnost, odnosno odluka vlade da njena imovina pređe u vlasništvo trećeg lica. Sav promet njenih nepokretnosti ništavan je bez odluke vlade – kaže Magda Ruzman.

Prema njenim rečima, u pitanju su poslovni prostori koji su brisani iz opštinskog fonda poslovnih prostora u periodu od 1995. do 2001. godine, ali kaže da za sada ne može govoriti o tačnom broju ili kvadraturi tih prostora već da joj je dostavljen njihov spisak na deset kucanih stranica.

Verica Gregurević iz Udruženja građana „Spas” neposredni je „krivac” što je ova tema aktuelizovana. U razgovoru za „Politiku” kaže da je 22. marta ove godine tražila odgovor od Višeg tužilaštva u Novom Sadu zbog čega predmet u kome je udruženje prikupilo podatke o preko 400 otuđenih republičkih nekretnina, uključujući lokale, poljoprivredno i građevinsko zemljište i stanove, nije još procesuiran. Ona takođe podseća da su u krivičnoj prijavi tražili i odgovornost sudija i tužilaca koji nisu postupali po ovom predmetu. Nakon ove intervencije, tvrdi Gregurevićeva, Više tužilaštvo u Novom Sadu naložilo je Republičkom javnom pravobranilaštvu u Subotici da utvrdi da li je bilo nelegalnog otuđivanja imovine.

Mirko Bajić, nekadašnji član gradske uprave, a sada u opoziciji, bio je 2001. godine član Anketnog odbora koji je trebalo da utvrdi kako su nekretnine otuđene. Prema Bajićevim rečima, utvrđen je niz nepravilnosti koje je posle potvrdio i UBPOK u dva izveštaja koji nose oznaku poverljivosti.

– Od početka su svi nivoi vlasti znali, kao i sudstvo i tužilaštvo, pa ništa nije urađeno. Zbog toga mislim da se ni ovoga puta ništa neće dogoditi i da je ovo samo „dimna zavesa” kako bi se prikrilo nešto drugo. Pravobranilac podatke traži upravo od onih koji su i otuđili imovinu i ne verujem da će oni odgovorima sebe optužiti – kaže Bajić.

On inače podseća da je, prema nalazima Anketnog odbora i UBPOK-a, od imovine Republike u posed privatnika prešlo na desetine lokala u centru grada, nekada čuveni restorani, kafane i bifei u centru grada, a da je to sve sada privatna imovina troje ili četvoro ljudi.