Fudbal je igra u kojoj trener i roditelj imaju važnu ulogu
Predavači na seminaru bili su: Igor janković, Slobodan Pejović, Nikola Leposavić i Milan Đuričić. Predavanje je bilo vrlo zanimljivo, ispraćeno je sa velikom pažnjom svih prisutnih. Eminentni stručnjaci posebno su istakli vezu koju treba uspostaviti na relaciji dete-trener- roditelj, jer samo dobro uspostavljena veza na ovoj relaciji može dovesti do pravilnog razvoja deteta u fudbalu.
Predavači su na interesantan i edukativan način prikazali uočene greške u radu, kako trenera, tako i roditelja. Svi kažu da rezultat nije najvažniji, što je i istina kada se misli na uzrast dece od sedam do petnaest godina. Ali svaki trener će vam priznati da se bez obzira na tu čuvenu rečenicu, na njih vrši pritisak od strane sportskih direktora, generalnih sekretara, pa čak i od strane vlasnika klubova, potom oni uz „pomoć“ pojedinih roditelja i svesno, ali i nesvesno taj pritisak prenose na decu - što je izuzetno kontra produktivno, pa danas imamo često slučajeve da nam deca na treninge ili utakmice dolaze bez osmeha na licu. Za vreme i nakon rada takođe su ozbiljni, pa je očigledno da im to što rade često i ne prija. Zaboravlja se osnovni moto treninga, a to je igra i druženje. To se gubi, a deca treninge i utakmice prosto, bez emocija mehanički "odrađuju"...
Nije redak slučaj da mnogi talentovani dečaci i prekidaju sa treninzima. Stoga, tim mladim ljudima treba prilaziti sasvim drugačije i stručno. Uloga roditelja i trenera je veoma važna, samo treba naći pristupačniji put. U periodu životne dobi od sedam do petnaest godina česta je pojava da je uloga trenera značajnija i od uloge roditelja. Trener mora biti više pedagog nego bilo šta drugo, a roditelj nema obavezu da stručno dopunjuje trenera već da bude tu i pruži podršku svom detetu i naravno čitavom timu. Fudbalski eksperti su pripremili plan rada za svaku starosnu dob deteta. On je sam po sebi primenjiv, ali i podložan kvalitetnim dopunama i promenama.
Danas je veoma lako preko interneta doći do programa rada jednog Mančestera, Čelzija, Barselone, Reala, Ajaksa ili kojeg god hoćete kluba u svetu. Kad ih pročitate shvatićete da se oni baš i ne razlikuju mnogo. Možda samo u četiri do pet elemenata. Nema potrebe na ovim prostorima uvoditi bilo čiju fudbalsku školu. Nas su dugi niz godina zvali „evropski brazilci“, sećate se? Mi smo potomci na daleko čuvene i priznate jugoslovenske škole fudbala!
Deci se ne sme naturiti imperativ ostvarenja visokih ciljeva niti ostvarenja neispunjenih ambicija drugih. Deca žele prvenstveno da se igraju i to im se mora priuštiti bez kalkulacija. Nema se više vremena za kalkulisanje, da bismo se promenili moram sebi odrediti rok, a on je SAD ODMAH bez odlaganja! Dakle prvo i jedino, igra, igra i igra! Rezultat skloniti u stranu.
