Đaci informatički opismenjavali starije sugrađane
Da će posle 62 godine ponovo sesti u đačku klupu, dok će na mestu profesora biti njena praunuka, Liza Trenka nije mogla ni da sanja, a ipak je pažljivo slušala sve što je mogla da nauči o računarima, korišćenju mobilnih telefona i društvenih mreža.
- Prijavila sam se jer do sada uopšte nisam ništa znala da radim i hoću malo da se unapredim - rekal je Liza, prisećajući se kako je to bilo kada je pohađala školu. - Ja sam u ono vreme završila Ekonomsku školu, ovo leto smo obeležili 62 godine od mature, a mi smo tada imali najobičniju tablu, jako zlatne profesore i za one prilike Ekonomska škola je bila na glasu. Sećam se da sam putovala svakog dana, tamo i nazad iz Bajmoka, i tako četiri godine.
Zadovoljstvo nije krila ni njena paunuka Ivona Šafranji, učenica Politehničke škole, koja je s velikim oduševljenjem i razmevanjem objašnjavala i podučavala Lizu, ne bi li joj olakšala svakodnevnu upotrebu modernih tehnologija.
- Jako je zanimljivo, jer nisam očekivala da moja prabaka ne zna ovoliko, ali zapravo i jesam, jer u njihovo vreme nije bilo računara i drago mi je što mogu da je naučim da od sada i ona može da se ponaša kao mi koji znamo - objasnila je Ivona.
Ideja o času informatičke pismenosti za naše starije sugrađane, potekla je od članova Gradskog udruženja penzionera, koji su se s ovom molbom obratili Nataši Aleksić, članici Gradskog veća zaduženoj za oblast obrazovanja. U dogovoru sa Politehničkom školom, zamišljeno je da se organizuju dvočasi za po 10 polaznika, a interesovanje je do sada pokazalo oko stotinu članova Udruženja, rešenih da unaprede svoje informatičko znanje.
- Živimo u vremenu u kojem se sve veoma brzo menja i ukoliko ne možemo da uhvatimo korak sa vremenom u kojem živimo, vrlo često se osećamo izolovano. Zbog toga je ovaj čas informatike značajan za naše penzionere, jer će im omogućiti da uhvate taj korak sa vremenom, u čemu se ogleda značaj ovog malog, ali zapravo velikog projekta - kazao je Iso Planić, direktor Politehničke škole.
Osim što je podržala i pomogla realizaciju ideje, članica Gradskog veća ukazala je na važnost međugeneracijske solidarnosti, ističući da za znanje nikada nije kasno ukoliko za to postoji volja i želja.
- Ovo je pozitivan primer međugeneracijske solidarnosti, a to je ono najvažnije iza čega stoji Politehnička škola, a mi kao lokalna samouprava smo tu da to podržavamo, jer koliko mladi mogu da učine život lepšim starijima, toliko i starijim mogu da obogate njihov život i ispričaju im kako je to bilo ranije, a kako je danas - poručila je Nataša Aleksić.
