Dela Josipa Cvijina oplemenila Bajnatsku ulicu
Početak radne nedelje, u smiraj dana, dolazimo pred kuću slikara-amatera, dočeka nas dobro raspoložen, zahvalan što smo mu posvetili pažnju i u dahu opisuje svoju inspraciju za svako umetničko delo ponaosob. Zastaje tek na trenutak, kada bi se neko od prolaznika, ili namernika, zaustavio i pitao za sliku koja mu se dopala. Naš sagovornik ne zaboravlja gde je stao, nižu se tema za temom...
Iako je po struci građevinac, Cvijo kičicu nije ispuštao tokom skoro celog radnog veka. Po odlasku u penziju, slikarstvo mu je neizostavni deo dana.
- Oduvek slikam, a otkako sam u penziji, mnogo češće radim. Mada nemam uvek inspiraciju, ona dolazi spontano i to samo oni koji stvaraju mogu da razumeju - priča nam Cvijo, pokazujući nam svoja dela. - Uglavnom radim akril, jer se brzo suši, nekad i ulje, jer je kod akrila teško naći dobru žutu boju.
Cvijina se sugrađani sećaju i po izložbi koju je priredio kod Zelene fontane, neposredno pre no što će otići u istoriju. Njen nekadašnji izgled, kao i dobro nam znani Korintski stubovi na ulazu u Narodno pozorište pre njegove obnove, vila "Lujza", samo su neki od motiva koji na Cvijinim slikama predstavljaju i svedočanstvo jednog vremena.
- Ne bih voleo da se to zaboravi. Zato čuvam uspomenu na nekadašnji izgled tih objekata, ali i salaša, čardi... Sve je to postojalo. Sada je tu gradilište, nešto ne postoji ili drugačije izgleda, ali na mojim slikama živi. Često radim i mrtvu prirodu, slikam cveće, jorgovane i suncokrete, koji prostoru daju posebnu notu - objašnjava umetnik. - Kada završim sliku, stavim samu na zid i gledam, tek onda steknem pravi utisak. Mnogo drugačije izgleda kada se uklopi u prostor, zato treba biti obazriv prilikom odabira nekog umetničkog dela.
Mnogo slika je Cvijo poklonio, a neke, doduše nerado, prinuđen je da proda, jer skromna penzija pokriva samo ono najosnovnije.
- Lepše je da je slika na nečijem zidu, nego u mojoj mračnoj sobi. Uostalom, zato i radimo, ne samo zbog svoje lične potrebe. Subotica ima dosta dobrih slikara, ima i žena koje su jako talentovane, samo nemaju nikakvu podršku - dodaje Cvijin. - Subotičani vole umetnost. Mislim da smo od malena tako vaspitani da cenimo i volimo dela svih vidova umetnosti. Od umetnosti ne smemo da odustanemo, ma koliko teško bilo!
