Dan primirja: sećanje na kraj Velikog rata i početak slobode

Srbija danas obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu – državni praznik koji nas podseća na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje kojim su sile Antante i Nemačka okončale jedan od najrazornijih sukoba u istoriji čovečanstva.

Primirje je potpisano tačno u 11 časova, 11. dana 11. meseca, u šumi Kompjenj u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša. Tog trenutka, posle četiri godine krvavih bitaka, milioni poginulih i razorene Evrope, završen je Prvi svetski rat. Zvanični mirovni sporazum potpisan je kasnije – 28. juna 1919. u Versaju.

Dan primirja u Srbiji se ponovo obeležava od 2012. godine, kao neradni dan i dan sećanja na ogromne žrtve koje je srpski narod podneo. Simbol praznika je cvet Natalijine ramonde, poznate i kao “biljke feniks”, koja se nakon potpunog sušenja ponovo obnavlja – baš kao što se Srbija podigla posle ratnih razaranja. U amblemu se nalazi i traka Albanske spomenice, simbol časti i istrajnosti srpske vojske.

Subotica, 11. novembar 1918. – dan kada se prvi put govorilo slobodno

Istog tog dana kada je Evropa slavila mir, i Subotica je doživela istorijski trenutak. Mađarsko gradsko predsedništvo održalo je svoju poslednju sednicu, a po prvi put govor je održan na jeziku Južnih Slovena.

Dan ranije, 10. novembra, u dvorištu hotela “Hungarija”, preko puta crkve Svete Tereze, održan je veliki narodni zbor na kojem je osnovan Bunjevačko-srpski narodni odbor. Pred oko deset hiljada okupljenih građana, za predsednika je izabran austrougarski pukovnik Šime Milodanović.

Tada je, u zanosnom govoru, sveštenik Blaško Rajić iz crkve Svetog Roke poručio:

„Rat je svršen. Ko je dobio, a ko izgubio u tom ratu? Izgubile su središnje vlasti Nemačka i Austrougarska. A mi? Mi smo dobili! Jer od sada nas neće psovati ako progovorimo našim jezikom, neće nam šibati decu ako ne znadu na tuđem jeziku, neće nas isterivati iz crkve naših otaca.“

Njegove reči, praćene oduševljenim klicanjem „Živela Jugoslavija!“, označile su početak novog doba za Suboticu. Tog dana osnovana je i Bunjevačko-srpska narodna garda, koja je brinula o redu i miru u gradu do dolaska srpske vojske.