Čije su „Panonske staze mira“?

Projekat koji podrazumeva izgradnju biciklističkih staza u dužini od 115 kilometara, pojavili su se predstavnici nevladine organizacije Zelena mreža Vojvodine sa tvrdnjom da je projekat potekao iz njihove organizacije još 2006. godine, kao deo prekogranične saradnje NGO, ali da na međunarodnom konkursu sredstva nisu dobijena za maršrutu Subotica - Segedin, većsamo za Sombor - Osijek.

Projekat pod istim imenom je, dakle, pokrenut tri godine kasnije iz subotičkog Zavoda za urbanizam, a u lokalnoj samoupravi tvrde da on nema nikakve veze sa Zelenom mrežom Vojvodine, većda je nastao kao autonomna ideja lokalnih činovnika. U Gradskoj kući su čak na pitanje da li je možda rečo krađi ideje, odnosno autorskih prava, bili duhoviti i zaključili da pošto se ne može uraditi DNK analiza, nije moguće utvrditi ni pravo autorstvo.

U Zelenoj mreži Vojvodine kažu da su prilikom konkurisanja za USAID sredstva bili obavezni da traže odobrenje nadležnih lokalnih uprava za gradnju biciklističkih staza, te su projekat podneli i subotičkom Zavodu za urbanizam, koji je dao saglasnost. Zahtev je zajedno sa opisom projekta tada arhiviran u subotičkom Zavodu.

Problem je, kako kaže Gojko Miškovićiz Zelene mreže Vojvodine, rešen zasad tako što je sa subotičkom lokalnom upravom postignuta saglasnost da se promeni ime projekta, i da se time okonča „nesporazum" nastao oko Panonskih staza mira.

Iako je ovo „vansudsko poravnanje" najbolje (i jedino civilizovano) rešenje, pitanje je koliko je ideja neprikosnovenosti autorskih prava uopšte prisutna u našoj javnosti i nekakvom javnom kodeksu. Za čin nepoštovanja (i) takvih prava postoje razna imena.