• Pregleda: 3987

Bunjevačko prelo slavi 140 godina

Dok je Bunjevaca biće i prela, a dok je prela biće i Bunjevaca. Jedan od najlepših običaja Bunjevaca – veliko prelo, juče je obeležio 140 godina od prvog održavanja na javnom prostoru.
Bunjevačko prelo slavi 140 godina

Bilo je to na Marindan, 2. februara, davne, snegom okovane, 1879. godine. Pučka kasina, tek osnovana kao prvo bunjevačko udruženje, odlučila je da joj organizacija Velikog prela bude prva aktivnost.

- To je bilo u hotelu „Hungarija“ i tada je bilo oko hiljadu ljudi, što je prilično impozantan broj. Na njemu je utemeljen običaj da se izabere najlepša preljska pesma i te godine to je bila pesma katoličkog sveštenika NIkole Kujundžića „Kolo igra, tamburica svira“, koja se peva i danas a nekima je toliko bliska da je smatraju surogatom naše himne – kaže dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta Bunjevaca.  – Cilj tog prvog prela bio je da se bunjevačka zajednica na jedan oficijelniji način predstavi svom gradu i u određenom smislu da se suprostavi austrougarskoj vlasti i postojećem režimu, da prikaže kompaktnost zajednice, želju za očuvanjem i insistiranje na svojim pravima.

Suzana Kujundžić Ostojić

Običaj okupljanja Bunjevaca na prelu, međutim, mnogo je stariji.

 – Prema istraživanju Jovana Erdeljanovića o običajima Bunjevaca iz njihovih starih krajeva – Like, Dalmatinske Zagore i Dalmacije, i tamo su još održavala prela, ljudi su tokom zimskih dana okupljali u kućama. Bio je to tada jedan porodični i običaj jedne manje lokalne zajednice – dodaje Kujundžić Ostojić.  – Taj običaj se sačuvao i seobom u Bačku. On se proširio, pa su na komšijska okupljanja počeli da se zovu svirci. Muškarci su se kartali, žene radile ručne radove, družili se... Taj običaj je iznedrio još jedan, koji je bio aktuelan krajem 18. i početkom 19. veka, to su bili „divani“, organzovali su se po Subotici tako što je grupa mladih ljudi zakupila jednu kuću i tamo se održavalo prelo za mlade. Kako nisu bili pod budnim okom svojih roditelja, taj običaj je vrlo brzo prekinut, a grad ga je zabranio.

Ali prelo je nastavilo da živi.  Najpre na salašima u januaru i februaru, a potom su svi nestrpljivo čekali Marindan, da obuku najlepše ruvo i odu na prelo.

- Pored masne hrane, krompirače, služile su se i „grickalice“ kokice i kuvani kukuruz. Običaj koji se zadržao do danas je izbor najlepše prelje, koja nije smela da bude mlađa od 16 godina i ne sme biti udata.  To je nekada bilo predstavljanje mladih devojaka zajednici, u zavisnosti iz koje i kakve su kuće dolazile, nosile su haljine od lionske svile ili beli šling. Bogate su nosile lionske svile, dok su siromašnije oblačile beli vez, ali tu je dolazila do izražaja vrednoća devojke, njena upornost i maštovitost – dalje će naša sagovornica. – Sve se odigravalo pred budnim okom porodice, na prela su obavezno odlazile majke i bake i pratile šta se dešava.

Na "Malom bunjevačkom prelu" (1993)

Tokom ovih 14 decenija prelo su pratile i brojne anegdote koje se i danas prepričavaju. A kako je ono izgledalo, možda je najbolje opisao Zvonko Bogdan u svojoj čuvenoj pesmi „Bunjevačko prelo“.

„Tolko lipih cura i momaka

ja ne vidjeh nigdje u zivotu

sastali se da se provesele

da se vide i da se zagrle“

- Postojala je šaljiva pošta,  jer mladi nisu imali načina da izraze ljubv jedno drugom, pa su momci kupovali razglednice, na prelu je bio poštar koji ih je skupljao i posle nosio onoj koja je namenjena – objašnjava Kata Kuntić. – Naravno, najponosnija je bila ona koja  je dobila najviše pošte ili najlepše poruke.

Kata Kuntić

Posle Drugog svetskog rata nisu se održavala javna prela, koja, realno, nisu bila zabranjivana, ali se nisu ni održavala.  Opet su se vratila u domove Bunjevaca. Sve do osnivanja Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, koji je doneo odluku da jedan od četiri nacionalna praznika bude i Dan velikog prela, koji je jedan od najlepših i najveselijih praznika.

- Samim tim što se tada prvi put javno održalo i sačuvalo do danas, kada se održava u nekoliko mesta, uprkos brojnim problemima, on je veoma značajan za Bunjevce i za očuvanje naše baštine – ističe Suzana Kujundžić Ostojić.

Bunjevačka narodna nošnja lionske svile

Izvor: Subotica.com

povezane teme

16
Nenad K. Odgovori
Ccccc....
Subotica Odgovori
Nace se i oni koji ne vole folklor i ovakve običaje ali samo neka pomisle koliko nam fali muzike, pesme i veselja gde se i mladi i stari druže uz pesmu i igru. Da je vise ovakvih prela!
Daddy Odgovori
Cestitke i najlepse zelje svima!


Nek se znade da Bunjevac zivi!
MORAM RECI Odgovori
Poštujem tradiciju, ne stidim se svog porekla i ne delim ljude po nacionalnosti ali ovde nešto jako bode oči. Ovogodišnja najlepša prelja apsolutno nije zaslužila tu titulu s obzirom da nema nikakve veze sa bunjevcima i ne zna ništa o njima i njihovim običajima, ona samo igra folklor i to je sve. Pri tom je bila prošlogodišnja bandašica na BUNJEVAČKOJ dužijanci i na svetoj misi u Franjevačkoj crvki se pričestila a krštena je u istočnoj-pravoslavnoj crkvi. Takođe, ne razumem po kom kriterijumu je izabrana cura za prvu pratilju kad ima mindjuse do pola uveta naređane, a moramo priznati to bas i nije tradicionalan način kićenja. Molim organizatore da malo više obrate pažnju na detalje jer ima ljudi koji to primete i samim tim im ova prela i dužijance padaju u očima.
Mario
Auuu al neko puca od ljubomore :) hahaha
ACA
@ MORAM RECI . Ta bas i nisi moro .
smrdljivibajić Odgovori
lepota neviđena
Mario Odgovori
Posto vidim da ste jako upuceni ko je i sta je sto ne napises ko si...
Krivo ti je mozda sto neko tvoj nije najlepsi?
Mario Odgovori
A i prva pratilja je bas lepa, sta tebi smeta kakve ona mindjuse nosi, msm stvarno si pametan svaka ti cast
MORAM RECI
Nije važno ko sam ja, važno je da postoje ogromne greške u koracima koje bodu oči, i važno ih je napomenuti baš iz tog razloga da ne misle da se ne vidi i da smo mi gledaoci slepci koje ćete vi samo muljati. Zašto se ne takmiči na nekom svom prelu, ličkom, krajiškom... Nije "naša" i ne razume se u "naše". Nisam nacionalista, opet pominjem, ali zašto se trpati u nešto što nema veze sa tobom. Izbor za najlepšu prelju nije izbor za mis. Pri tom, pričestivši se u tuđoj crkvi sam sebe izopćavaš iz svoje, to nam govori kanon-crkveno pravo, nisam tek tako ja izmislio/la.
Lepota nije sporna, čak i kad neko gleda objektivno, ali ako ćemo biti tradicionalisti onda ispoštujmo tu tradiciju zapravo a ne samo površno.
ACA
@ MARIO . To se odi kaže zdravo pametan a to mu dođe p r i p a m e t a n . A iz avijona se vidi ko je zadojen KAPTOLOM . Naši , vaši i njivi . Ne dajo se BUNJEVKE kaptolašima . Pa tute leži zeka .
Pandica Odgovori
Najlepša prelja je ZAISTA NAJLEPŠA! Nema ti zamene!
Mario Odgovori
Joj druze moj vidim ja da tb najvise smeta sto neko od tvojih nije ovde
Ona je devojka koja sve postuje i koja ne gleda ko si i sta si, svi smo ljudi, a tebi ako nesto smeta ti nemoj da gledas i nemoj da ides na takva mesta, svima je bilo lepo, ljudi su glasali za nju, svi su se lepo proveli. A kad vec gledas uzmi gledaj malo veliko hrvatsko prelo, msm da ce ti tamo biti sve po volji. Budi mi pozdravljen ko god da si. I mani se ovakvih komentara, ako ti je krivo sto se nekom ispunila zelja i sto je neko sretan onda msm da nisi ciste duse ;)
DOĐOŠ Odgovori
koliko su ljudi ovde napredni auuuuuu brt
bunjevac Odgovori
Ovi novokomponovani Bunjevci, koje je stvorio Milošević i Šešelj, ne slave prelo 140 godina,neko nekih dvadesetak godina.
ACA
"BUNJEVAC" . Jal baćo , da Vas priupitam štogod , a ko je Vas komponovao ? Mož bit Kaptol ?
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove ovog Internet portala. Komentari su moderirani i odobravani u skladu sa opštim pravilima i uslovima.