Budi heroj - upiši se u Registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze!

Subotičanka Melinda Tot Demek sa dijagnozom leukemije suočila se na koncu 2015. godine, a zahvaljujući svome bratu, koji joj je donirao matične ćelije, nedavno je proslavila petu godišnjicu ozdravljenja.

- Te 2015. godine imala sam svega nekoliko puta vrtoglavice, nikakve druge simptome, pa sam uradila krvnu sliku, a rezultati su bili loši. Sredinom decembra stigla je potvrda dijagnoze - leukemija - priseća se Melinda koja je već sutradan upućena u Novi Sad gde je ubrzo počela da prima citostatsku terapiju - Citostatike sam primala sedam dana bez prestanka. Na sreću, dobro sam odreagovala na ovu terapiju, pa je usledila takozvana konsolidaciona terapija. Lekari su tada testirali moga brata i ispotavilo se da on može da mi bude donor. Zahvaljujući njemu sam danas zdrava. Sama transplantacija je vrlo teška za pacijenta. Bila sam 60 dana sama u izolacionom bloku, od toga 36 dana u krevetu. Vredelo je, imala sam tu sreću da moj brat ima mogućnost da bude moj donor, moj heroj.

Melinda Tot Demek

BUDI HEROJ, DONIRAJ MATIČNE ĆELIJE, SPASI NEKOME ŽIVOT Udruženje "Leuka" prošlog leta organizovalo je na Paliću akciju u okviru koje se vršio upis potencijalnih donora u nacionalni registar. Tom prilikom, prijavilo se 50 naših sugrađana, što je odličan broj. Iz ovog udruženja najavljuju slične akcije i tokom ove godine o čemu će javnost blagovremeno biti obaveštena. Prijavu je moguće izvršiti i na svim akcijama dobrovoljnog davanja krvi koje organizuje Crveni krst, kao i u Službi za transfuziologiju.

Naša sugrađanka objašnjava da je procedura doniranja u današnje vreme vrlo jednostavna i potpuno bezbedna za donora.

- Baš smo se za vikend prisećali svega. Moj brat je opisao kako se osećao tokom doniranja i tom prilikom rekao da je osetio blagu glavobolju i simptome slične gripu. To je ništa u poređenju sa činjenicom da nekome poklanjate ono najvrednije - život. Svi davaoci matičnih ćelija su heroji, sigurna sam da je divan osećaj kada znaš da si nekome spasao život - kaže Melinda.

Transplantacija matičnih ćelija hematopoeze jedini je put ka izlečenju brojnih hematoloških oboljenja, ali više od 70 odsto bolesnika nema podudarnog davaoca unutar svoje porodice.

- To su oboljenja poput akultne leukemije, koja se često javlja kod dece, zatim to su teške aplastične anemije, neke urođene imune bolesti, zatim bolesti metabolizma. Kod obolele dece često je neophodna transplantacija. Od 2005. godine, od kad je formiran Registar davalaca matičnih ćelija, urađeno je više od 210 transplantacija od nesrodnog donora - objašnjava za naš portal dr Glorija Blagojević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

dr Glorija Blagojević

U okviru kampanje pod nazivom "Osloni se na mene", iz Registra pozivaju sve zdrave građane, od 18 do 45 godina da se prijave za dobrovoljno davanje koštane srži i na taj način pomognu da se nekome spasi život.

- Prijava je vrlo jednostavna, nakon popunjavanja upitnika, daje se mali uzorak krvi iz periferne vene, isto kao i kada se vadi krv. Mi na osnovu datog uzorka proveravamo da li je davalac podudaran sa nekim bolesnikom. Davalac mora biti zdrava osoba, odnosno osoba koja nema teža hronična oboljenja srca, pluća ili burbega, odnosno nema neka autoimuna ili maligna oboljenja - objašnjava sagovornica.

DONIRANJE POTPUNO BEZBEDNO ZA DAVAOCA - Doniranjem matičnih ćelija ne dolazi do narušavanja imuniteta, ne razvija se anemija, a taj mali deo matičnih ćelija koji je uzet nadoknađuje se za tri do četiri nedelje - pojašnjava dr Glorija Blagojević.

Ukoliko se desi da je davalac podudaran sa nekim bolesnikm, on će biti pozvan i biće mu objašnjene sve dalje procedure.

- Prikupljanje matičnih ćelija za sada se radi isključivo na dva mesta u Beogradu. Pre samog prikupljanja, davalac prolazi opsežne medicinske preglede na osnovu kojih se stiče uvid u njegovo zdravtsveno stanje. Postoje dva načina prikupljanja matičnih ćelija, a odluku o tome na koji način će ih donirati, donosi isključivo davalac - poručuje dr Blagojević - Prvi način je prikupljanje iz periferne krvi, što je i najčešće. Postavi se igla u venu jedne ruke, to boli isto koliko i ubod igle prilikom vađenja krvi, nakon toga ne boli više ništa. Uzima se mala količina krvi, iz koje separator odvaja matične ćelije hematopoeze, a ostatak krvi se vraća davaocu. U ovom slučaju nema zadržavanja u bolnici, a donor već narednog dana može da se vrati uobičajenim aktivnostima. Drugi način je prikupljnje iz bedrene kosti. Ova procedura se izvodi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji i zadržavanje u bolnici je jedan do dva dana. Za ovo se najčešće odlučuju davaoci koji se plaše uboda igle.

SRBIJA DEO SVETSKOG REGISTRA

Iako je naša zemlja već deset godina deo svetskog registra i može da potražuje matične ćelije donora iz inostranstva, veća je verovatnoća da bolesnici iz naše zemlje budu kompatibilni sa osobama iz istog područja.  

- Važno da imamo jak nacionalni registar. Pored toga što su antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost mnogo sličniji kod ljudi iz istog podneblja, ukoliko je donor iz iste zemlje znatno se skraćuje vreme do realizacije transplantacije, a vreme kod ovih bolesnika često igra ključnu ulogu. Takođe, ukoliko se transplantacija realizuje kod nas, ljudi ne moraju da skupljaju novac za odlazak u inostranstvo, već ostaju u svojoj zemlji, blizu svoje porodice - zaključuje sagovornica, dr Blagojević. 

Svetski Registar davalaca koštane srži broji 40 miliona ljudi, dok je u nacionalnom registru do sada prijavljeno nešto više od 11 hiljada potencijalnih davalaca.