BNS doneo odluku o upućivanju inicijative Skupštini AP Vojvodine
Akt kojim se Bunjevcima ukida pravo na izjašnjavanje je, prema rečima predsednice Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, Suzane Kujundžić Ostojić, istorijski presedan koji je naneo katastrofalne posledice pripadnicima ove nacionalne manjine.
- Posledice su što je 1918. godine bilo oko 100 hiljada Bunjevaca, a danas ni sto godina kasnije ima nas nešto više od 16 hiljada. Ovo je zaista nešto što nije zabeleženo kroz istoriju, smatramo da je potrebno da bude povučen. Iskreno se nadam da će ovaj saziv Skupštinea Vojvodine za našu inicijativu imati mnogo više razumevanja u odnosu na prošli put, da će ova istorijska nepravda biti ispravljena. Naravno posledice ne mogu biti ispravljene, ali želimo da Bunjevcima koji se tako izjašnjavaju bude lakše nego ranije - kaže Suzana Kujundžić Ostojić.
Inicijativu je Bunjevački nacionalni savet prvi put podneo još 2005. i 2006. godine, ali je tada izostala politička podrška.
- Veliko je pitanje i odgovor koji i danas nemamo je zašto je prošlo punih 58 godina a da ovaj dokument nije ugledao svetlost dana. Tokom tih godina, Bunjevci su u lična dokumenta morali da se upišu kao Hrvati. To je nasilje nad jednim narodom sa težnjom da identitet koji smo dugo čuvali nestane - kaže potpredsednik Nacionalnog saveta Bunjevaca, Nikola Babić dodajući da je to period velikog stradanja Bunjevaca.
Iako akt ne proizvodi pravno dejstvo, prema mišljenju predsednika Izvršnog odbora BNS, Mirka Bajića zbog njegovih posledica Bunjevcima se i danas donekle osporava pravo na lično izjašnjavanje, a posebno na organizovanje u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
- Donošenjem ovakvog zaključka konačno bi se otklonile sve insinuacije o statusu Bunjevaca u Republici Srbiji, kao i insinuacije da Republika Srbija omugućavanjem Bunjevcima da se lično izjasne deli hrvatski korpus. Niko nas više ne bi mogao zvati bunjevačkim Hrvatima ili nekom grupom koja neće da se izjasni kao Hrvati - kaže Bajić.
