Autoput gazi preko Imreovog salaša

Ovako veliko gazdinstvo isprečilo se posred „ipsilon" kraka, obilaznice ka Kelebiji koja se gradi kao deo Koridora 10. Prilikom nedavne posete ministara Milutina Mrkonjića i Olivera Dulića putarima na gradilištu, poljoprivrednik Imre Farkaš, kao i još četiri bandere Elektrodistribucije, označen je kao glavna prepreka na daljoj izgradnji saobraćajnice, koja se uzgred sa velikim prekidima gradi od 1990. godine. Otuda i iznenađenje kako je moguće da se na trasi, koja je navodno poznata i utvrđena već godinama, pojavljuju ovakvi problemi.

I dok se tvrdi da će se za izmeštanje dalekovoda naći brzo rešenje, pomirenje urbanog i ruralnog u slučaju Imrea Farkaša očigledno neće ići tako lako.

- Do sada su nebrojeno puta dolazili da premeravaju zemlju za autoput i svaki put su govorili drugačije, te je 100 metara od salaša, te je pored salaša, da bih sad saznao da će proći baš kroz moje ekonomsko dvorište. A to znači da ću ostati bez skladišnog prostora za najmanje 1.000 životinja koje hranim na imanju. Nudili su mi zamenu zemlje, metar za metar, ali pet kilometara daleko. Očigledno, oni ne razumeju kako funkcioniše jedno gazdinstvo - kaže Farkaš za „Politiku".

Čak i kada mu autoput prođe kroz ekonomsko dvorište, Imre kaže da će se voda sa krova njegovog magacina slivati na površinu autoputa čiji je zeleni pojas bukvalno 20 c entimetara udaljen. Imre priča da su mu se putari prvi put našli na kapiji maja ove godine, kada ih je pitao da li imaju papir da mu uđu u dvorište i počnu da prave put.

- Odgovorili su da nemaju papir i otišli. Od tada dolazili su često, i uglavnom su se trudili da me iznenade, pa su bagerima nailazili nedeljom ujutru ili po podne ili kada pljušti kiša. Sigurno su mislili da je važno da „razguraju" zemlju, a posle će lako - ističe Farkaš i dodaje da još uvek nije dobio rešenje o eksproprijaciji zemljišta. On zna da država zbog njega neće pomerati put, ali kaže bilo bi logično da su mu onda izmestili ceo salaš. Ovako sa strepnjom čeka jesen i kako će prehraniti svoje blago i gde će skladištiti rod sa 150 hektara koje obrađuje.

Iako najdrastičniji primer, Farkašev slučaj nije usamljen. Njegov komšija Josip Horvacki još čeka na rešenje o eksproprijaciji 900 kvadratnih metara zemljišta koje mu je pod kukuruzom. Bageri se neumitno približavaju, pa je on krenuo u svojevrsnu medijsku kampanju kako bi skrenuo pažnju na ovaj problem i činjenicu da se put gradi, rešenja o eksproprijaciji nema, putari ulaze u njive pod rodom, a oštećeni ratari upućuju se da traže odštetu u sudskoj parnici.
- Iz medija znamo da se ne radi svugde tako. Kako je u Nišu moglo da se prvo izdaju rešenja o eksproprijaciji za put ka Bugarskoj, pa da onda uđe građevinska operativa - kaže Horvacki za „Politiku".

Prema poslednjim podacima, još oko 400 predmeta ostalo je „Putevima Srbije" da predaju gradskoj imovinskoj pravnoj službi koja donosi rešenja o eksproprijaciji. Do sada je doneto 71 rešenje, od čega u 10 slučajeva građani nisu prihvatili cenu koja je od 63 do 64 dinara po kvadratnom metru (oko šest hiljada evra za hektar), dok je osmoro podnelo žalbu Pokrajinskom sekretarijatu za upravu i propise.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić tvrdi da će do kraja godine put koji je za Subotičane od vitalnog interesa biti završen jer je od ukupno 23 kilometra, ovde za asfaltiranje ostalo tek polovina dužine. Da li će putari stići da završe put sada u velikoj meri upravo zavisi od ratara na terenu.