Akademik Vladeta Jerotić održao predavanje na temu "Srpska omladina i nacionalizam"

- „Šta je omladina, dokle traje mladost? Mladost je nekada trajala do 18. godine. Već odavno u psihologiji Evrope i Amerike, ta adolescencija je produžena do 25 godina. S druge strane, šta znači zrelost uopšte. Ne postoje potpuno zreli pojedinci, to će Vam svaki pametan psiholog reći, to se zove integrativna ličnost. Nema integrativne ličnosti. Svi su na putu, ako su na putu sazrevanja. Herman Hese, veliki pisac , kaže: „Sazrevajući postajemo sve mlađi“. Postoji duhovna zrelost, postoji intelektualna zrelost, postoji emotivna zrelost i fizička zrelost“, započeo je svoje izlaganje akademik Vladeta Jerotić.

Često upotrebljavamo pojmove, nacionalizam, šovinizam, rodoljublje, a da nismo sigurni šta oni zapravo znače, i u čemu je razlika između njih. Koliko je tanka granica između nacionalizma i šovinizma.

- „Odavno smo pravili razliku, na patriotizam, nacionalizam i šovinizam. Smatra se da je normalno rodoljublje, koje je povezano sa verom i crkvom. Nacionalizam već može biti i pozitivan i negativan, pozitivan je bliži patriotizmu, negativan bliži šovinizmu. Šovinizam, je samo moja zemlja, samo moja religija ništa drugo.Ksenofobija opet, čovek je nažalost duboko u sebi, svaki čovek, prirodno biće ksenofob“, rekao je dr Vladeta Jerotić.

- „Svako dete se rađa sa klicom i dobra i zla, ta klica je genetika. Zašto ne zavolimo različitost?Opasnost je kada su etnički čisti prostori, kakva ludost, kakva je to zamisao i političara i običnih naroda da samo jedan narod bude na jednom mestu“, nastavio je svoje izlaganje akademik Vladeta Jerotić.

Doktor se takođe osvrnuo na pomisao da možda ima viška nacionalizma, jer je ugrožen globalizmom.

- „Šta je pozitivno, a šta negativno u srpskom pravoslavnom konzervativizmu. Ne može crkva biti uvek ista. Ona je uz narod. Ona treba da prati savremena kretanja, koja nisu samo negativna. Pa, zar cela Evropa, Amerika, globalizam ne vrede ništa,vredi samo Pravoslavlje, ili samo religija. Nekada čovek ima utisak da Srpska crkva neguje preteran nacionalizam. Srpski narod je neprosvećen u pogledu vere, a i u mnogočemu drugom, ali neću svoj narod da grdim. Srbi su kulturan narod, prilično necivilizovan, pod civilizacijom podrazumevamo naravno higijenu, odnos prema bolesti, odnos prema lečenju, medicini uopšte. Patrijarh Pavle je uvek govorio da budemo ljudi. Ne kaže Patrijarh Pavle da budemo Srbi, ne kaže da budemo pravoslavni hrišćani, nego budimo ljudi. Govorio je suštinu stvari, budimo ljudi. Svi su ljudi šizofreni, bez šizofrenije kao bolesti. Jedno misle, drugo osećaju, treće govore, četvrto rade. Težnje ka celini, svako od nas ima težnju da to što je razjedinjeno u nama spoji. Svesno i nesvesno, sve je u borbi“, rekao je dr Vladeta Jerotić.

Svaki čovek ima dva identiteta, nacionalni i religijski, oni treba da budu u harmoniji.

- “Svaki čovek nosi nešto fanatično u sebi, ne mora nikada biti fanatičan. Ne možemo ne povezati nacionalizam sa religijom. Religijski i nacionalni identitet su koreni svakog čoveka. Treba polagati Bogu, i sebi i svome narodu račun o svom identitetu. Zašto bi se to kosilo jedno sa drugim. Paralelno održavati u ravnoteži i jedno i drugo. Ako treba nešto da prevrši meru, neka religijski identitet prevrši meru, jer nikada nećemo biti dovoljno religiozni. Nije dovoljno otići nekoliko puta godišnje u crkvu, postiti, a nemati pojma stvarno o svojoj veri. Upoznajmo bolje Pravoslavlje, to je moja poruka. Nikada nije dovoljno. Kao što sebe ne poznajemo nikada dovoljno. To je takva iluzija čoveka da poznaje sebe“, napomenuo je dr Vladeta Jerotić.

Izlaganje je završio sa jevrejskom izrekom: „Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori“.

Vladeta Jerotić je istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut i književnik, svestrani erudita i akademik SANU. Rođen je 2. avgusta 1924. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, a zatim je specijalizovao neuropsihijatriju.

U Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj specijalizovao je psihoterapiju. Radio je više decenija kao šef Psihoterapeutskog odeljenja beogradske bolnice „Dr Dragiša Mišović“. Od 1985. do penzionisanja, kao profesor po pozivu, predavao je pastirsku psihologiju i medicinu na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

Akademik prof. dr Vladeta Jerotić razvio je obimnu i plodnu publicističku delatnost iz graničnih oblasti psihoanalize,psihoterapije, religije i filozofije. Takođe je održao brojna predavanja na teme iz pomenutih oblasti u gotovo svim većim gradovima Jugoslavije, a i danas povremeno drži predavanja u Beogradu i širom Srbije.