Oni dolaze: Boglarka Goli, OŠ "Đuro Salaj"

Pre dve godine u rubrici ”Oni dolaze” predstavili smo njenu rođenu sestru, tada učenicu generacije OŠ “Đuro Salaj”. Za roditelje je ponos i sreća kada im dete u školi koju pohađa proglase za “najboljeg od najboljih”, a kakav je tek osećaj kada to dožive dva puta?! U ovom slučaju možda i puta tri – jer tri sestre Goli svojim znanjem i trudom osvajaju svaka svoju “teritoriju”: razred i školu. Boglarka Goli, učenica generacije OŠ “Đuro Salaj” danas gimnazijalka, uspešna je recitatorka, folklorašica i neko ko voli i neguje (narodnu) tradiciju.

- U osnovnoj školi nije bilo teško savladati gradivo, ali srednja škola već je drugačija. Kada je starija sestra upisala Gimnaziju “Svetozar Marković”, na sopstvenom primeru shvatila je koliko je rada i truda potrebno, pa je i mene (po)savetovala. Rekla mi je da će u početku biti teško i da se ne obeshrabrim ako dobijem i neku lošu ocenu… Njenim stopama hodila sam i u osnovnoj školi, kada mi je pomagala pri savladavanju gradiva iz prirodnih nauka, posebno iz hemije. Upoznala me je sa načinom rada pojedinih nastavnika, objasnila kako izgledaju kontrolni i pismeni zadaci, na šta treba obratiti pažnju… Zahvaljujući njoj, kada sam upisala srednju školu, već sam znala koliko treba da učim, tako da mi nije teško – jednostavno sednem i naučim. Činjenica je da se puno može zapamtiti već na času, a uz rad kod kuće biće ocena pet. Sve se može!

Gimnazija (društveno-jezički smer, odeljenje I-e) bila je prva želja na njenoj listi pri upisu u srednju školu. Sada, nakon pola godine, ističe da se nije pokajala, da su nastavnici dobri, da je školu zavolela. I nada se da će tako i ostati. Sestrinu pomoć imala je u početku, sada već može sama, a zanimljivo je da je u osnovnoj školi veliku pomoć imala i od bake i dede, uz čiju pomoć je neretko radila i domaće zadatke…

- Uz roditelje, moja najveća podrška bili su baka i deda. Baka baš dobro zna mađarski, deda fiziku, i njihova pomoć bila mi je dragocena, posebno u nižim razredima - dok sam bila mala.

Osim OŠ “Đuro Salaj” naša mlada sagovornica završila je i osnovno muzičko obrazovanje na odseku za flautu u Muzičkoj školi Subotica. Još od prvog razreda članica je Umetničkog udruženja talenata „Talentum“, gde igra folklor i članica je pevačke grupe narodnih pesama.

- Udruženje “Talentum”, koji vode Tamara i Roland Brezovski, posećujem dva puta nedeljno, to je moja druga kuća! Udruženje okuplja mlade različitog uzrasta - od vrtića, preko osnovne i srednje škole do studenata; i moje sestre i ja smo članice - svaka u svojoj kategoriji. Folklor je moja ljubav, jako volim narodni ples i posvećujem se tome. Nedavno sam imala i jedan solo nastup sa drugaricom. Oduševljavaju me mađarske narodne igre, volim da obučem narodnu nošnju – u udruženju imamo jednu prostoriju punu garderobe – muške i ženske; biramo za nastup, za takmičenja – malo prilagodimo sebi. Od svih nošnji omiljena mi je ona za čardaš, koju čine mala i velika (glavna) suknja, kecelja, košulja, prsluk i mađarske plesne cipele (crne, sa debljom petom).

Talenat za umetnost u njenom slučaju dolazi do izražaja i u drugoj oblasti – kazivanju poezije. Iza nje su uspesi na brojnim tamičenjima, prva mesta i zlatne diplome iz recitovanja, kao i učešće u (umetničkim) kampovima, u programu “Radio Marije”, a posebno u kampu “Lepa reč” (Szép Szó) u Malom Iđošu - jednom od najvećih „praznika“ recitovanja mađarske poezije...

- I sestra i ja smo od osme godine polaznice ovog kampa (o kojem i roditelji imaju visoko mišljenje) u kojem sam zavolela recitovanje - umetnici se bave decom, vežbamo nastup pred publikom... Odmalena recitujem,  nemam tremu. I žiri i oni koji me pripremaju obično ističu to da sam temperamentna, da volim brzo da izgovaram reči, pa se trudim da malo usporim – na tome mora da se radi...

I dok se polako ali sigurno navikava na srednju školu, ona koju je pohađala osam godina i dalje je u sećanju. I biće još dugo.

- Osnovnu školu pamtiću i po nastavnicima, onima koji su ostavili poseban trag (Oršoja Husta Radaković, Silvia Marušinac, Izabela Fazekaš, Melita Ostojić, pokojna Barbara Patarčić...). Svi oni bili su i više nego fer, pravedno ocenjivali, dobro predavali. Razumeli su nas, ne samo kao učenike, nego kao decu.

Na ovu listu majka Čila dodaje i ime razrednog starešine (nastavnik Oto Čorba).

- Možda nije bio najomiljeniji jer je strog, ali u današnje vreme nastavnik i treba da bude takav. Imao je svoje principe, i što je najvažnije, borio se za svoje odeljenje. 

Na pitanje kakav je osećaj imati dve ćerke – učenice generacije (za najmlađu je još rano prognozirati, tek je treći razred osnovne škole), majka odgovara:

- Pre svega, izuzetno sam ponosna! One stvarno puno rade, jako su aktivne - obe su išle u Muzičku školu, i iako je bilo momenata kada su htele da odustanu, završile su. Istrajne su. Odmalena sam im govorila da kada se odluče da prate jedan put, treba da izguraju do kraja, treba da budu dosledne i istrajne u svojim odlukama. I to se sada vidi.

U okviru školskih aktivnosti, Boglarka je pohađala i versku nastavu, učestvovala na brojnim takmičenjima iz veronauke, a okušala se i u atletici – nekoliko godina bila je članica Atletskog kluba “Spartak” iz Subotice. “Rođena je za atletiku, za teren, ali nije pred sobom videla cilj, podsticaj da ostvari bolji rezultat.  U sportu nije videla motivaciju” – objašnjava majka. Iako to nije među njenim omiljenim aktivnostima, logičko razmišljanje donelo joj je uspehe i u - šahu.

- Volim da igram šah sa drugaricama. Pošto u školi nismo imali salu za fizičko, zimi ako temperatura nije bila u minusu, igrali smo fudbal napolju, a kada je bilo jako hladno, sedeli smo u učionici i igrali šah. Tako sam, zajedno sa drugaricom Emom Kesegi, a na podsticaj nastavnice fizičkog vaspitanja, dospela i na šahovsko takmičenje!

Kako kažu oni koji je (bolje) poznaju, Boglarku odlikuju vedrina, živahnost i nestašluk, ali ima i snažan osećaj za pravdu i uvek staje na stranu slabijih (ostao je zabeležen jedan konflikt iz četvrtog razreda kada su njene emocije i osećaj za istinu isplivali na površinu u “borbi” za prava slabije učenice). I zanimljivost za kraj - već na prvi pogled čoveka zaintrigira to što su joj oči različite boje…

AKTIVNOSTI I POSTIGNUĆA U DOSADAŠNJEM ŠKOLOVANJU

• Umetničko takmičenje učenika osnovnih škola – recitovanje – prvo mesto (2025)
• Opštinsko takmičenje u šahu - drugo mesto (2024) 
• Okružno takmičenje u šahu - treće mesto (2023)
• Okružno prvenstvo male olimpijske igre - četvrto mesto (2019)

Vannastavne aktivnosti:

• Na takmičenju u recitovanju „Ukras mog maternjeg jezika“, koje je organizovala Mađarska redakcija Radija Marija Srbije, osvojena je Posebna zlatna nagrada (2025)
• Takmičenje iz veronauke – Subotička biskupija – drugo mesto (2024)
• Takmičenje iz veronauke – Subotička biskupija – prvo mesto (2023)
• Takmičenje iz veronauke – Subotička biskupija – drugo mesto (2022)